5 grešaka koje žene prave kada imaju inkontinenciju: Problem sa bešikom nije uobičajeni deo starenja, a evo kako možete pomoći sebi

Ovaj problem može biti veoma neprijatan i izazvati stid, ali je rešiv. Ipak, neverovatnih 61 odsto žena koje se suočavaju sa inkontinencijom nikada ne potraži pomoć, pokazalo je istraživanje sprovedeno na 1.300 žena, objavljeno u časopisu Menopauza još 2018. godine.

Vrste problema sa bešikom

Postoje tri osnovne vrste urinarne inkontinencije (nevoljnog ispuštanja mokraće):

• Stres inkontinencija: Kada urin procuri prilikom fizičkog napora, poput kašljanja, saginjanja, podizanja tereta, vežbanja ili čak naglog koraka.
• Urgentna inkontinencija: Kada osetite iznenadnu i jaku potrebu za mokrenjem, čak i ako ste skoro išli u toalet. Ako toalet nije blizu, može doći do nezgode.
• Mešovita inkontinencija: Kombinacija stresne i urgentne inkontinencije, što dodatno otežava svakodnevni život.

Ovo su pet najčešćih grešaka koje žene prave kada se suočavaju sa curenjem mokraće, a evo šta bi trebalo da uradite i kako da ih izbegnete kako biste rešile ovaj neželjeni problem.

Mislite da je inkontinencija normalan deo starenja

Više od polovine žena sa urinarnom inkontinencijom u pomenutoj studiji nije potražilo medicinsku pomoć jer su verovale da je to sasvim normalna pojava u starijem dobu.

- Mnoge žene o tome nikada ne razgovaraju sa lekarom. Uz to, svuda gledaju reklame za uloške i pelene za odrasle, pa pomisle da je to nešto što se podrazumeva - kaže dr Lesli Riki.

Istina je da pad nivoa estrogena tokom menopauze može da izazove isušivanje i slabljenje tkiva, što doprinosi ovom problemu koji se zato najčešće i javlja oko pedesete godine. Ali to ne znači da treba da se pomirite s tim, upozorava Riki.

Mnoge žene koje dolaze kod Abigejl Abot, fizioterapeutkinje za karlični pod, godinama su trpele simptome, misleći da je to nešto „normalno“.

- Ako svakodnevno morate da nosite dnevni uložak ili uložak za inkontinenciju – to nije normalno i ne treba da ćutite o tome - kaže Abot.

Sramota vas je da o tome pričate sa prijateljicama ili lekarom

U idealnom svetu, svaki ginekolog ili lekar opšte prakse trebalo bi da vas pita i o problemu inkoninencije. Nažalost, to često nije slučaj.

Ali, ako lekar ne pokrene temu – vi bi trebalo da je pokrenete. Nemojte se stideti, jer koliko god vam se činilo da ste usamljene, vaš slučaj sigurno nije prvi koji vaš lekar vidi.

Najčešće će vas lekar uputiti kod specijaliste – fizikalnog terapeuta za karlično dno ili uroginekologa (stručnjaka za urologiju i ginekologiju).

Takođe, ne ustručavajte se da o ovome razgovarate sa prijateljicama ili ženama iz porodice, savetuje Abot. Vrlo je verovatno da ćete naići na razumevanje i saosećanje.

Mislite da su vam mišići karličnog dna opušteni – a zapravo su previše zategnuti

Iako je tačno da pad estrogena u srednjim godinama može dovesti do opuštanja mišićnog tkiva, problem često nije u tome što su mišići „labavi“ – već što su previše zategnuti, objašnjava fizioterapeutkinja Abigejl Abot.

To, kako kaže, delimično potiče iz načina na koji su žene vaspitavane da sede skupljenih nogu, da „stežu“ svoje telo i emocije – pa se vremenom i mišići karličnog dna zatežu i skraćuju.

Fizioterapeuti specijalizovani za karlični pod mogu da procene da li je preterana napetost uzrok problema. Ako jeste, tretman će uključivati vežbe disanja i druge tehnike za opuštanje te regije.

Znate za Kegelove vežbe, ali ih radite pogrešno

Većina žena je čula za Kegelove vežbe, suptilne kontrakcije mišića karličnog dna. Međutim, „skoro svi ih rade pogrešno“, kaže Abot.

Abot svojim pacijentkinjama svetuje da zamisle kao da čuče iznad kutije maramica i pokušavaju da iz vagine izvuku jednu maramicu – ili da „uvuku borovnicu“. Ove slike pomažu da se pravilno aktivira željena grupa mišića.

Vežbe treba raditi u dva oblika – kratke i duže kontrakcije:

• Kratke: do 25 brzih, ali preciznih „kontrakcija“ dnevno.
• Duže: držanje kontrakcije 10 sekundi, ali ne duže, jer mišići mogu da se premore.

Važno je i da dišete polako i duboko tokom vežbi, kako biste opustili telo i izbegli dodatnu napetost.

I još jedna važna stvar – Kegelove vežbe nisu nešto što treba da radite zauvek, ističe Abot. One su deo početne faze lečenja. Kasnije, kada ojačaju i drugi mišići – stomaka, kukova i leđa – karlično dno počinje da funkcioniše automatski, bez stalnog naprezanja.

- Kada se sve poveže i ojača, telo zna kako da odradi svoje i bez stalnog 'podsećanja' kroz Kegelove vežbe - zaključuje ona.

Mislite da je operacija jedino rešenje

Promene načina života i medicinski tretmani bez operacije često daju odlične rezultate, kaže dr Lesli Riki.

- Nijedna žena ne bi trebalo da trpi ovaj problem samo zato što se plaši operacije - naglašava ona.

Prvi korak, prema njenom savetu, jeste da pronađete fizioterapeuta specijalizovanog za karlično dno ili da se obratite uroginekologu.

Fizioterapeuti koji se bave karličnim dnom obučeni su da procene problem, objasne vam šta se tačno dešava u telu i uvedu vas u vežbe i tehnike disanja koje jačaju i karlično dno i mišiće oko njega.

Pregled istraživanja objavljen u Cochrane Library 2018. godine pokazao je da fizioterapija karličnog dna značajno poboljšava simptome urinarne inkontinencije, naročito kada je reč o smanjenju učestalosti i količine curenja.

Još jedna analiza, objavljena 2019. u časopisu Current Opinion in Obstetrics and Gynecology, istakla je da je ova metoda „izuzetno efikasna kao prva linija lečenja većine poremećaja karličnog dna“.

Prema rečima Abot, za mnoge žene je dovoljno između jedne i šest poseta fizioterapeutu, uz redovno izvođenje vežbi kod kuće.

Ako ni nakon nekoliko meseci terapije ne dođe do dovoljnog poboljšanja, mogu se primeniti drugi, nehirurški medicinski tretmani. Za to se koriste niske doze lokalnog (vaginalnog) estrogena, a kod urgentne inkontinencije i lekovi.

U najtežim slučajevima, operacija može biti potrebna – ali zahvaljujući napretku u medicini, većina ovih zahvata danas je minimalno invazivna, naglašava dr Riki.

Kod stres inkontinencije najčešće se ugrađuje mala mrežasta traka (sling) ispod uretre. Postoje i alternativne metode koje podrazumevaju stimulaciju nerava pomoću elektroda postavljenih u blizini bešike ili čak putem igala na zglobu noge.

- Kada pacijentkinje dođu kod mene, zajedno prolazimo kroz sve opcije i merimo prednosti i rizike svake. Na kraju, one same biraju ono što im najviše odgovara - zaključuje dr Riki.

Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Tretmani u lečenju inkontinencije: Ne čekajte da dođete u situaciju da ne možete u šetnju bez dnevnog uloška