Svetski dan raka jajnika obeležen uz red smeha i red suza: Ko kaže da ribe ne govore?

Povodom Svetskog dana borbe protiv raka jajnika, Udruženje pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice „Progovori“ sinoć je u Beogradu organizovalo tribinu i konferenciju za novinare, na kojoj su članice udruženja - Gorica Đokić (58), Selena Ribić (29) i Emilija Petrović (20) - podelile svoja lična  iskustva u borbi sa ovom bolešću. Veče je proteklo obojeno snažnim emocijama - publika je bila dirnuta svedočenjima članica udruženja, a atmosfera je bila prožeta i suzama i smehom, uz česte aplauze podrške.

Brojke koje moramo da menjamo

U našoj zemlji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, dok njih 450 izgubi bitku s ovom opakom bolešću. Praktično, svakog dana tri žene dobiju dijagnozu, a jedna od njih, nažalost, premine. 

Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali na žalost kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovanom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto. Ne postoji skrining programt, žene ne idu redovno na ginekološke preglede i rak jajnika se u oko 70 odsto slučajeva otkriva u uznapredovaloj fazi kada je veća verovatnoća povratka bolesti. Zato se ne sme propustiti nijedna mogućnost poboljšanja ishoda lečenja i preživljavanja kroz pravovremeno i optimalno lečenje.

- Dvanaest godina je kako smo progovorile i kako podižemo svest o raku jajnika, edukujemo, sarađujemo sa zdravstvenim vlastima, sa ciljem da se ideja o ranom otkrivanju simptoma bolesti i pravovremenom lečenju što više proširi. Udruženje je osnovano sa ciljem da što brže i konkretnije pomogne pacijentkinjama koje boluju od ove teške bolesti. Kao sto nam je svaki dan važan, tako nam je i svaka terapija važna… Danas nam je zajedništvo potrebno više nego ikada, i zato tražimo podršku da rešimo problem sa kojima se suočavamo. Važno je napomenuti da je u Srbiji pre šest meseci pokrenuto HRD testiranje za pacijentkinje sa karcinomom jajnika. Dok već uspostavljeno BRCA testiranje traži samo mutacije u BRCA genima, HRD testiranje ide korak dalje i gleda širu genetsku sliku tumora. Dakle, HRD test daje šansu da dvostruko veći broj pacijentkinja ima korist od ciljane terapije, odnosno od PARP inhibitora. Nadamo se da ćemo u partnerstvu sa zdravstvenim vlastima uspeti da obezbedimo ovu terapiju i za HRD pozitivne pacijentkinje, kako bi i one imale jednaku šansu za lečenje kao i pacijentkinje sa BRCA mutacijama - istakla je Gorica Đokić.

Simptomi su nespecifični - ne ignorišite ih

U početnim stadijumima, rak jajnika praktično ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje.

- Više od 70 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu. Pravi uzrok nastanka raka jajnika je nauci još uvek nepoznat, što značajno ograničava mogućnosti prevencije. Zato kao jedini način da se bolest otkrije u ranijoj fazi ostaje podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede. Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije, kao referentni centar za hirurško lečenje raka jajnika, koji se već više od jednog veka bavi lečenjem ove bolesti, poseduje iskusne i uigrane timove za radikalne i multidisciplinarne operacije kakve su u većini slučajeva neophodne. S obzirom na to da se u odmaklim stadijumima bolest širi i na druge ginekološke i stomačne organe, važno je da se ovakve operacije sprovode u velikim, specijalizovanim centrima, uz multidisciplinarni pristup i saradnju lekara različitih specijalnosti. Nakon postavljanja dijagnoze, ključno je doneti odluku o modalitetu lečenja. Hirurgija predstavlja osnovu terapije, ali zbog proširenosti bolesti ili drugih zdravstvenih faktora, pojedine pacijentkinje ne mogu da podnesu radikalne operacije. Ipak, zahvaljujući razvoju medicine i napretku u istraživanjima, danas raspolažemo sa znatno više znanja o karcinomu jajnika nego ranije. Petogodišnje preživljavanje, koje je nekada bilo ispod 30 odsto, sada je značajno poboljšano zahvaljujući personalizovanoj medicini i boljem razumevanju genetskih biomarkera - objasnio je prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.

Bolest ne bira godine 

Emilija Petrović iz Pančeva, jedna je od mlađih pacijentkinja u Srbiji koja se bori sa ovom bolešću. Ona je i "riba" heroina koja je javno podelila svoju priču, snažno, iskreno i bez straha.

- Imala sam 16 godina kad sam prvi put osetila jak bol u stomaku, usred noći, i pomislila da je slepo crevo. Međutim, ultrazvuk je pokazao da imam cistu na desnom jajniku, veličine grejpfruta. Tako je sve počelo. Operisana sam prvi put sa sedamnaest godina, pa drugi put sa osamnaest. Ponovo ista cista, na istom mestu. Sa dvadeset mi se opet vratila, treći put. I tada sam tražila da mi izvade jajnik, jer sam osećala da nešto nije u redu. Lekari nisu bili za to jer sam mlada, govorili su da je bolje da ostane. Na kraju su mi uklonili 95 odsto jajnika, ali kada je stigao patohistološki nalaz, pokazalo se da je cista bila maligna. Imala sam rak jajnika. Taj trenutak ne mogu da opišem. Bilo je strašno. A onda, borba. Privatna klinika, operacija, zatim hemioterapije. Šest ciklusa. U februaru sam završila sa terapijom, a u martu sam uradila magnet. Sve je čisto, Bogu hvala. Danas želim da kažem svim devojkama i ženama da idu na kontrole. Nemojte misliti "ma nije ništa". Meni je to ništa postao rak. I rak nije kraj. Nije lako, ali moguće je preživeti. Potrebna je podrška, vera i snaga. Danas pričam svoju priču, jer možda nekoj devojci može da pomogne - otkriva Emilija.

U borbi protiv raka jajnika ključni su rano otkrivanje bolesti, prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnostika, optimalno lečenje, kao i podrška i ljubav bližnjih. Nijedna žena ne bi trebalo da kroz borbu prolazi sama, poručile su učesnice tribine. 

GORICA JE IMALA NAJAGRESIVNIJI RAK JAJNIKA: "Nosila sam periku samo da me otac ne bi video bez kose! Umro mi je na rukama"