Perimenopauza u tridesetim: Zašto počinje ranije nego što mislimo?

Mnoge žene veruju da menopauza dolazi "kasnije", u pedesetim ili kasnim četrdesetim godinama. Međutim, poslednjih deset godina sve veći broj žena u ranim do srednjim tridesetim primećuje neobjašnjive promene u svom telu. Neredovni ciklusi, loš san, promene raspoloženja, moždana magla i iznenadan dobitak na težini – simptomi koji ih često zbunjuju, naročito kada laboratorijski nalazi pokazuju „normalne“ vrednosti.

Perimenopauza nastupa godinama pre same menopauze, kada jajnici postepeno smanjuju proizvodnju estrogena. Ova promena može trajati od 4 do 10 godina, a hormonske fluktuacije mogu biti nepredvidive.

- Dok se menopauza tehnički definiše kao 12 meseci bez menstruacije (što se najčešće dešava između 45. i 55. godine), perimenopauza može početi već u ranim tridesetim, naročito kod žena sa određenim faktorima rizika. Upravo to sve češće viđamo u kliničkoj praksi - objašnjava dr Soumja KN, specijalista ginekologije i akušerstva u bolnici Gleneagles BGS u Kengeriju, u Bangaloru. 

Uzroci rane menopauze

Ne postoji jedan jedini uzrok, ali više faktora može doprineti ovom trendu:

• Hronični stres: Emocionalni, poslovni i životni stres mogu narušiti osetljivu ravnotežu hipotalamusno-hipofizno-jajnične ose (HPO), što dovodi do ranih hormonskih promena.
• Ekotoksini iz okoline: Svakodnevno izlaganje endokrinim disruptorima koji se nalaze u plastici, kozmetici i ambalaži za hranu može negativno uticati na funkciju jajnika.
• Zdravstvena stanja: Žene sa autoimunim bolestima štitne žlezde ili drugim inflamatornim stanjima mogu ranije iskusiti simptome perimenopauze.
• Porodična istorija: Ako je vaša majka imala ranu menopauzu, moguće je da i vi imate genetsku predispoziciju.
• Životni stil i metaboličko zdravlje: Loš san, procesirana hrana i sedentarno ponašanje takođe utiču na hormonsku ravnotežu.

Ponekad ne postoji jasan uzrok. Međutim, to ne umanjuje realnost i važnost doživljenog iskustva.

Prepoznavanje simptoma u tridesetim

Perimenopauza se ne javlja uvek kroz izostanak menstruacije. U stvarnosti, neke žene i dalje imaju redovne cikluse, uprkos izraženim simptomima koji podsećaju na druga stanja. Evo znakova na koje treba obratiti pažnju:

• Pojačani PMS simptomi: Promene raspoloženja, razdražljivost i emotivna osetljivost izraženiji nego ranije
• Promene u dužini ciklusa: Menstruacije mogu dolaziti ranije, kasnije, biti obilnije ili oskudnije nego pre
• Problemi sa spavanjem: Teškoće sa uspavljivanjem i često buđenje tokom noći
• Valunzi i noćno znojenje: Često se ignorišu kao „nasumična toplota“, ali predstavljaju ključni znak
• Umor i mentalna magla: Poteškoće sa koncentracijom, zaboravnost, osećaj stalne iscrpljenosti
• Vaginalna suvoća i smanjena seksualna želja
• Povećanje telesne mase, naročito u predelu stomaka

Simptomi mogu dolaziti i nestajati bez pravila, što često otežava dijagnozu.

Emocionalni i psihološki uticaj

- Jedan od najtežih aspekata za žene u tridesetim je to što im se ne veruje. Mnogima se kaže da su 'suviše mlade' za perimenopauzu ili da su samo pod stresom. Neke dobijaju antidepresive ili lekove za spavanje, bez detaljne procene hormonskog statusa - kaže dr Soumja.

Ovakvo medicinsko zanemarivanje dodatno povećava nivo anksioznosti. Istina je da perimenopauza postoji – i da kod nekih žena počinje ranije. One zaslužuju da budu saslušane, podržane i da im se ponude praktična rešenja.

Studija iz 2016. godine pokazuje da žene tokom tranzicije ka menopauzi češće osećaju depresiju i anksioznost, a ti simptomi postaju izraženiji u kasnijim fazama, kada menstruacija izostaje duži period. Ovi česti simptomi često se međusobno pojačavaju – žene koje su depresivne obično imaju jače valunge i lošiji kvalitet sna.

Šta se može preduzeti?

Dobra vest je da rana perimenopauza ne znači da žena mora da ćuti i trpi. Kada se dijagnoza postavi – obično kombinacijom praćenja simptoma, laboratorijskih analiza (estrogen, FSH, LH, štitna žlezda) i kliničke anamneze – postoje brojni načini da se promene ublaže.

Promene načina života

• Ishrana bogata celovitim namirnicama, vlaknima i zdravim mastima može pomoći u održavanju hormonske ravnoteže. Smanjenje unosa kofeina, alkohola i prerađenog šećera može ublažiti simptome poput valunga i promene raspoloženja.
• Redovna fizička aktivnost –hodanje, joga ili vežbe sa otporom – pomaže u regulaciji insulina, održavanju telesne težine i poboljšanju raspoloženja.
• Higijena spavanja, svesna prisutnost (mindfulness) i smanjenje korišćenja ekrana uveče stabilizuju nervni sistem, koji je usko povezan sa hormonskim zdravljem.

Dodaci ishrani i biljna podrška

- Određeni suplementi poput magnezijuma, omega-3 masnih kiselina, B vitamina i adaptogena kao što je ašvaganda mogu doprineti hormonskoj otpornosti. Međutim, treba ih uzimati uz nadzor stručnjaka - dodaje dr Soumja.

Hormonska terapija

U pojedinim slučajevima može se uvesti niskodozna hormonska terapija ili kontraceptivne pilule kako bi se ublažile promene raspoloženja. Ova terapija se prilagođava individualno – u zavisnosti od simptoma, laboratorijskih nalaza i lične i porodične medicinske istorije.

Redovno praćenje

Čak i ako trenutno nije potrebna terapija, redovan kontakt sa ginekologom ili stručnjakom za zdravlje žena može pomoći da se naredne godine prođu sa više sigurnosti i razumevanja.

Promena u načinu na koji govorimo o ženskim hormonima

- Moramo prestati da posmatramo perimenopauzu kao nešto što se dešava kasnije. Za mnoge žene danas, razgovor treba da počne ranije – možda već u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama. Obrazovanje, svest i pristup odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti su od ključnog značaja - zaključuje dr Soumja. 

Nijedna žena ne bi trebalo da se oseća zanemareno ili nevidljivo samo zato što je „suviše mlada“ da bi bila shvaćena ozbiljno. Ako primećujete promene u svom telu i sumnjate da nešto nije u redu – verujte svom instinktu. Rana menopauza više nije retkost, i pomoć postoji.

Napomena: Ovaj članak sadrži informacije koje je dao stručnjak i služi isključivo u informativne svrhe. Savetujemo da se u slučaju bilo kakvih zdravstvenih tegoba obavezno konsultujete sa svojim lekarom.

Izvor: onlymyhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Perimenopauza može da dovede do zatvora: Ginekolog navodi zašto se to dešava i kako da rešite problem