Devet razloga za ponavljanje mamografije: Koji su mogući rezultati i šta sledi nakon toga?

Upravo ste završili skrining mamografiju i, naravno, nadali ste se da o tome nećete morati da mislite do sledeće godine. Ali sada ste dobili poziv da se vratite na dodatno snimanje. Da li bi to trebalo da vas brine?

Kada vas pozovu da se vratite posle mamografije, šta tada sledi?

Poziv na ponovnu mamografiju ne mora da znači da je nešto loše.

- Važno je naglasiti da je velika većina nalaza na skrining mamografiji benigna, odnosno nekancerogena - objašnjava dr Laura Šepardson, rukovodilac odeljenja za snimanje dojki u Klivlend klinici.

Zapravo, prema podacima Američkog društva za borbu protiv raka, manje od jedne od deset žena koje budu pozvane na dodatne preglede zaista ima rak dojke.

Mamografija koju ste upravo obavili naziva se skrining mamografija i koristi se da otkrije promene u dojkama kod žena koje nemaju simptome. Tokom pregleda obično se prave dva standardna snimka svake dojke, pod različitim uglovima.

Ako nešto na snimku deluje nejasno ili sumnjivo, lekar će vas pozvati na dodatno snimanje.

- Ako tokom skrininga primetimo nešto što može ukazivati na promenu u tkivu dojke, dodatni snimci nam pomažu da utvrdimo da li je zaista reč o nekoj nepravilnosti - objašnjava dr Din.

Najčešći razlozi za ponovni poziv su:

• Prva mamografija

Prva mamografija služi kao osnova za poređenje budućih snimaka.
- Kada prvi put radite mamografiju, nemamo ranije snimke za poređenje, pa vas često pozivamo da se vratite dok ne ustanovimo šta je uobičajeno za vaše tkivo dojki - kaže dr Din.

• Nejasni snimci

Ponekad se tkivo dojke na snimku može preklapati, jer se trodimenzionalna struktura prikazuje u dvodimenzionalnom formatu. To može izgledati kao senka ili masa, iako je reč o normalnom tkivu.

- To je uobičajeno ograničenje mamografije i ne znači da postoji problem - objašnjava dr Din.

• Asimetrija

Ako deo dojke izgleda drugačije od ostatka ili ako su dojke međusobno primetno različite, lekar može zatražiti dodatne snimke.

• Ciste

Ciste u dojkama su benigne (nekancerogene) i ispunjene tečnošću. Mogu biti različitih veličina i često se otkriju slučajno, na mamografiji. U većini slučajeva ne zahtevaju lečenje.

• Kalcifikacije

Kalcifikacije su sitne naslage kalcijuma u tkivu dojke. Česte su nakon 50. godine i obično su bezazlene, ali ponekad mogu biti rani znak promena u tkivu dojke. Ako lekar posumnja da su vaše kalcifikacije neobične, može tražiti dodatno snimanje.

• Fibroadenomi

Fibroadenomi su benigni tumori dojke koji ne povećavaju rizik od raka. Neki se povuku sami, dok drugi mogu rasti. Lekar odlučuje da li je potrebno praćenje ili lečenje.

• Gusto tkivo dojki

Gusto tkivo dojki znači da u dojkama ima više žlezdanog i vezivnog tkiva, a manje masnog. Na mamografiji se gusto tkivo prikazuje belom bojom — isto kao i potencijalne tumorske promene — što otežava tumačenje snimaka.

- Žene s gustim tkivom dojki imaju i do dva puta veći rizik od raka dojke - kaže dr Šepardson.

• Promene u odnosu na prethodne mamografije

Ako se na novim snimcima vidi nešto što ranije nije postojalo, lekar će zatražiti dodatne preglede kako bi utvrdio o čemu se radi.

• Tumori i sumnjive mase

Oko 10% žena koje budu pozvane na dodatna ispitivanja ima rak dojke.
- Rak dojke najčešće ne daje nikakve simptoma. Zato su redovni pregledi toliko važni — upravo oni omogućavaju da se bolest otkrije na vreme - kaže dr Šepardson. 

Šta sledi nakon poziva?

Dijagnostička mamografija uključuje dodatne snimke pod različitim uglovima kako bi se dobila jasnija slika. Ponekad se rade i ultrazvuk dojke ili magnetna rezonanca (MRI), da bi se detaljnije ispitao određeni deo tkiva.

- Ultrazvuk dojki se vrlo često koristi uz mamografiju, dok se MRI radi samo u specifičnim slučajevima - navodi dr Din.

Danas se većina mamografija radi u 3D tehnologiji (digitalna tomosinteza), koja omogućava pregled sloj po sloj i smanjuje mogućnost greške zbog preklapanja tkiva.

Mogući rezultati nakon ponovne mamografije

Posle dodatnog snimanja moguća su tri ishoda:

• Nalaz je uredan – nema promena i nastavljate sa redovnim godišnjim pregledima.
• Potrebno praćenje – lekar može preporučiti ponovni pregled za šest meseci, da bi se proverilo da li ima promena.
• Sumnja na malignitet – ako snimci ukažu na mogućnost raka, zakazuje se biopsija dojke, kojom se uzima uzorak tkiva za analizu. Ipak, čak i tada, oko 80% biopsija pokaže da nije reč o raku.

U nekim slučajevima lekar može preporučiti pregled kod specijaliste za dojke ili hirurga.

Kako se izboriti sa strahom od mamografije?

Ako osećate strah ili nelagodnost, pokušajte da se opustite.

- Naš cilj je da iskustvo mamografije bude što prijatnije, jer želimo da žene dolaze redovno - kaže dr Din.

Zapamtite da kratkotrajna neprijatnost ima veliki značaj za vaše zdravlje.

- Skrining mamografija je najvažniji način ranog otkrivanja raka. Brojne studije su potvrdile da redovne mamografije smanjuju smrtnost od raka dojke i do 20% -  ističe dr Šepardson.

Ako se i utvrdi prisustvo raka, u lečenju učestvuje tim stručnjaka koji će pružiti najbolju moguću negu.

Ali u većini slučajeva, poziv na dodatnu mamografiju ne znači da imate zdravstveni problem. Razlozi su brojni — i većina ih nema veze sa rakom.

- Mnoge promene na mamografiji u početku deluju sumnjivo, ali se kasnije pokažu kao potpuno benigne - zaključuje dr Šepardson.

Izvor: health.clevelandclinic.org/zdravlje.kurir.rs

Tri najčešća mita o mamografiji: Na ovom pregledu izlažete se manjem zračenju nego tokom jednog leta avionom