Štitna žlezda i nervoza: Kako su povezane i na koji način utiču na vaše zdravlje?

Nervoza, anksioznost, “brain fog“, napetost su pojave koje mogu biti povezane sa disbalansom hormona štitne žlezde. Saznajte kako su štitna žlezda i nervni sistem neraskidivo povezani, kako stres utiče na rad štitne žlezde i koje korake možete preduzeti da povratite hormonski balans i unutrašnji mir.

Proizvodi hormone, pre svega T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) – koji utiču na: 

• brzinu metabolizma
• termoregulaciju
• rad srca
• nivo energije
• mentalnu bistrinu i
• plodnost

Hormoni štitne žlezde funkcionišu kao dirigent u simfoniji telesnih funkcija, što znači da, kada ih ima premalo ili previše, cela simfonija postaje neuravnotežena.

Kakva je veza između štitne žlezde i nervoze?

Veza između štitne žlezde i nervoze duboko je ukorenjena u složenoj interakciji endokrinog i nervnog sistema. Štitna žlezda, kao centralni regulator metabolizma, direktno utiče na emocionalno i psihološko stanje.

Hormoni štitne žlezde imaju ulogu finog regulatora u telu: oni određuju brzinu rada ćelija, intenzitet moždane aktivnosti, regulaciju telesne temperature, nivo energije, ali i odgovor organizma na stres. Kada je štitna žlezda preaktivna ili nedovoljno aktivna, dolazi do promena koje se često manifestuju kao različite forme nervoze, od unutrašnjeg nemira i razdražljivosti, do hronične anksioznosti i depresije.

Disfunkcija štitne žlezde ne izaziva samo fiziološke promene, već snažno deluje i na emocionalnu stabilnost. Ljudi sa poremećajem funkcije štitne žlezde često prijavljuju da se “ne prepoznaju”, da im raspoloženje oscilira bez vidljivog razloga i da su podložniji burnim reakcijama nego ranije.

Evo kako hormoni štitne žlezde deluju na nervni sistem, kako se razlikuju simptomi kod hipertireoze i hipotireoze, i zašto je često teško napraviti jasnu granicu između psihološkog i hormonskog uzroka nervoze.

Kako hormoni štitne žlezde utiču na raspoloženje i nervni sistem?

Hormoni štitne žlezde direktno utiču na centralni nervni sistem. Kada ih nema dovoljno, nervni impuls se usporava, što može dovesti do usporenog razmišljanja, zaboravnosti i depresije. Kada ih ima previše, nervni sistem postaje hiperaktivan, što rezultira napetošću, nesanicom i emocionalnom labilnošću. Disbalans štitne žlezde često se manifestuje pre nego što se otkrije laboratorijski, i to kroz promene u raspoloženju i ponašanju.

Hipertireoza i preterana stimulacija nervnog sistema

• Nervna napetost - Stalni osećaj nelagodnosti, preosetljivost i teškoća u opuštanju, kao da ste stalno “na ivici”.
• Ubrzan rad srca -Tahikardija čak i u stanju mirovanja, koja može izazvati osećaj panike bez jasnog razloga.
• Anksioznost - Osobe sa hipertireozom često imaju izraženu unutrašnju napetost, osećaj gubitka kontrole i potrebu za stalnim pokretom.
• Nesanica - Zbog hiperaktivnog nervnog sistema, dolazi do problema sa uspavljivanjem i čestim buđenjem tokom noći.
• Ponekad dijareja - Digestivni sistem se ubrzava, što dovodi do češće potrebe za pražnjenjem creva.
• Neredovna menstruacija - Hormonalni disbalans utiče i na reproduktivni sistem, često dovodeći do neredovnih ili izostalih ciklusa.
• Pojačana razdražljivost - Emocionalna reaktivnost se povećava, a čak i najmanji podsticaj može izazvati burnu reakciju.

Hipotireoza i osećaj bezvoljnosti, razdražljivosti i mentalne magle

• Hronični umor - Bez obzira na dužinu sna, umor je prisutan i otežava svakodnevno funkcionisanje.
• Iscrpljenost - Fizička i mentalna iscrpljenost, bez vidljivog uzroka – svaki zadatak deluje kao ogroman napor.
• Nesanica - Iako postoji umor, san može biti plitak i neosvežavajući, uz često buđenje.
• Teskoba i bezvoljnost - Loše raspoloženje, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti i osećaj emocionalne praznine.
• Depresivne misli - U ekstremnim slučajevima, može doći do razvoja kliničke depresije.
• Mentalna magla - “brain fog“ - Zaboravnost, konfuzija, teškoće sa koncentracijom.
• Smanjena emocionalna otpornost - Sitnice koje su nekada bile zanemarljive, sada postaju izvor stresa i povlačenja.

Kako stres može uticati na rad štitne žlezde?

Stres snažno utiče na ceo organizam, a posebno na endokrini sistem. Kada stres postane hroničan, telo prelazi u stanje konstantne pripravnosti, što vremenom iscrpljuje mehanizme samoregulacije. Štitna žlezda je među prvim organima koji trpe posledice takvog stanja. Disbalans hormona stresa, posebno kortizola, direktno utiče na proizvodnju i regulaciju hormona štitne žlezde, ali i na imunitet, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Evo kako ta povezanost izgleda u praksi:

• Stres kao okidač za autoimune bolesti - Hronični stres utiče na imunološki sistem, povećavajući rizik od razvoja autoimunih poremećaja, poput Hašimotovog tireoiditisa ili Gravesove bolesti. Kada telo percipira stalnu ugroženost, može početi da napada sopstvene ćelije, uključujući i ćelije štitne žlezde.
• Poremećaj funkcije štitne žlezde - Stres dovodi do disbalansa hormona kortizola, koji remeti rad štitne žlezde i može usporiti konverziju T4 u aktivni T3. Kao posledica tog procesa javlja do umor, pad energije i slaba kognitivna funkcija.
• Slabljenje ose hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda - Dugotrajan stres može destabilizovati ravnotežu ove ose, što dalje utiče na hormonalni status i celokupno zdravlje.

Kako se balans hormona štitne žlezde može povratiti?

Obnova funkcije štitne žlezde ne dešava se preko noći, ali je moguća uz integrisani pristup koji kombinuje pravilnu ishranu, regulaciju stresa i promenu životnih navika. Ključno je osluškivati telo, umanjiti izloženost štetnim faktorima i uvesti podršku koja pomaže regeneraciji hormonskog sistema uz sledeće smernice:

• Ishrana - Unos hrane bogate jodom, selenom, cinkom i omega-3 masnim kiselinama igra ključnu ulogu u podršci radu štitne žlezde. Jaja organskog porekla, morska riba, brazilski orasi, kelj, borovnice i fermentisani proizvodi pomažu obnovi hormonalne ravnoteže.
• Tehnike za smanjenje stresa i nervoze - Meditacija, vežbe disanja, tehnike opuštanja kao što su EFT (Emotional Freedom Technique) i vođene vizualizacije pomažu u smanjenju kortizola i podržavaju zdrav rad štitne žlezde.
• Suplementi - Adaptogene biljke poput ašvagande i rodiole mogu pomoći u regulaciji hormonskog sistema. Važno je koristiti suplemente ciljano i pod nadzorom lekara.
• Spavanje - Kvalitetan, dubok san regeneriše endokrini i nervni sistem. Preporučuje se odlazak na spavanje pre 22h i smanjenje izlaganja plavoj svetlosti uveče.
• Fizička aktivnost - Umereno vežbanje (brza šetnja, joga, plivanje) smanjuje nivo stresa i stimuliše proizvodnju serotonina i dopamina, neurotransmitera koji utiču na raspoloženje.
• Relaksacija - Topla kupka, aromaterapija, masaža i boravak u prirodi pomažu telu da se vrati u parasimpatički mod, odnosno stanje oporavka i regeneracije.
• Promena načina života - Eliminacija toksina, uspostavljanje dnevne rutine, izgradnja emocionalne otpornosti i negovanje pozitivnih odnosa imaju snažan efekat na zdravlje štitne žlezde.

Izvor: totallywellness.rs/zdravlje.kurir.rs

Šest ključnih rutina za zdravlje štitne žlezde