Uloga ose creva-mozak-jajnici za hormosku ravnotežu: Kako mikrobiom utiče na hormone, PMS i plodnost
Hormonski balans kod žena ne zavisi isključivo od funkcije jajnika, već predstavlja unutrašnju mrežu, složene i dinamične interakcije između crevnog mikrobioma, centralnog nervnog sistema i funkcije jajnika.
Ova međusobna veza je definisana kao osa creva-mozak-jajnici i igra ključnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa, reproduktivnog zdravlja, metabolizma i emocionalne stabilnosti.
Fiziološka osa creva-mozak-jajnici
Crevni mikrobiom funkcioniše kao metaboličko-endokrini organ. Utiče na metabolizam steroidnih hormona, posebno estrogena, putem bakterijskih enzima, masnih kiselina kratkog lanca i imunomodulatornih signala. Ključni uticaj vrši estrobolom, skup bakterijskih gena čija je funkcija dekonjugacija estrogena u crevima.
Poremećaj mikrobioma može dovesti do povećane enterohepatične recirkulacije estrogena, dominacije estrogena i hronične upale niskog stepena.
Uloga upale, creva i estroboloma u hormonskom disbalansu
Važna funkcija jetre je da „neutralizuje“ hormone, pretvarajući ih iz aktivnih u neaktivne oblike i transportujući ih putem žuči do creva, gde se eliminišu iz tela. Međutim, ako ne radi optimalno, estrogen se može reciklirati tako da se ponovo aktivira dejstvom estrobolom bakterija. Takav reaktivirani estrogen ne može se ugraditi u stolicu i eliminisati, već se vraća u cirkulaciju putem crevne sluzokože.
Estrogen se akumulira u krvi, tj. reciklira kao i novosintetizovani estrogen, prvenstveno u jajniku, zatim u masnom tkivu i nadbubrežnoj žlezdi, posebno tokom perioda stresa. To rezultira dominacijom estrogena.
Hronična upala povećava hormonski disbalans smanjujući funkciju jetre, menjajući mikrobiom i estrobolome, te šalje signale mozgu koji mogu povećati proizvodnju estrogena; veći procenat masnog tkiva pojačava aktivnost aromataze (enzim koji ima ključnu ulogu u hormonalnoj ravnoteži).
Osa creva i mozga
Komunikacija između creva i mozga odvija se uglavnom putem vagusnog nerva, imunih i neuroendokrinih puteva. Disbioza (poremećaj ravnoteže crevnih bakterija) i povećana crevna propustljivost („propusno crevo“) doprinose sistemskoj upali, što remeti rad glavnih centara u mozgu.
Menja se pulsna sekrecija GnRH, hormona iz hipotalamusa, koji stimuliše pravilnu sekreciju LH i FSH u hipofizi, regulacionih hormona jajnika, dakle ključnih modulatora reproduktivne funkcije.
Mozak-jajnici
Hipotalamus i hipofiza, putem hormona GnRH, LH i FSH, regulišu ovulaciju i sintezu ovarijalnih hormona. Hronični stres, upala i metabolički poremećaji, često započeti u crevima, mogu potom uticati na mozak i dovesti do anovulacije, lutealne insuficijencije i poremećenog odnosa LH/FSH, karakterističnog za PCOS.
Disfunkcija ove ose povezana je sa PMS-om i PMDD-om, sindromom policističnih jajnika, endometriozom, funkcionalnom neplodnošću, kao i anksiozno-depresivnim simptomima povezanih sa menstrualnim ciklusom. Zato savremeni pristup dijagnozi i terapiji mora biti integrativan i individualizovan.
PMS i PMDD
Osnova predmenstrualnog poremećaja je povećana neuroendokrina osetljivost na hormonske oscilacije, često praćena crevnom disbiozom i relativnim nedostatkom progesterona. Terapija uključuje modulaciju mikrobioma radi eliminacije estrogena, regulaciju stresa i optimizaciju lutealne faze. Cilj nije samo korekcija hormona, već smanjenje neuroendokrine preosetljivosti.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je metaboličko-endokrini poremećaj u kome insulinska rezistencija i anovulacija igraju ključnu ulogu, uz podržavajući efekat hronične upale i disbioze (poremećaj normalne ravnoteže mikrobioma u crevima). Integrativni pristup podrazumeva zdrav način života, uključujući redovnu fizičku aktivnost, dijetetske intervencije za ispravljanje disbioze i antistresne tehnike, koje poboljšavaju osetljivost na insulin.
Rezultat je regulacija moždano-jajne ose (HHO), ali i moždano-nadbubrežne žlezde (HHA), koja takođe proizvodi više androgena kod hroničnog stresa. Zajedno, ovo dovodi do ciljane podrške ovulaciji i androgenom statusu.
Endometrioza
Endometrioza je hronično inflamatorno stanje povezano sa dominacijom estrogena i povećanom aktivnošću estroboloma, sa oštećenom osetljivošću progesteronskih i estrogenskih receptora. Terapija je usmerena na smanjenje bola i upale, obnavljanje crevne barijere i regulisanje estroboloma, uz istovremenu kontrolu neuroimunoendokrinog stresa korišćenjem različitih komplementarnih tehnika.
Funkcionalna neplodnost
Subklinička disbioza, poremećaji lutealne faze i hronični stres se često nalaze kod neplodnosti bez jasnog organskog uzroka.
Hormonski disbalans u perimenopauzi
Perimenopauzu karakterišu fluktuacije estrogena i relativni pad progesterona, a menopauzu karakteriše izražen nedostatak oba hormona, sa pratećim promenama u crevnom mikrobiomu. Terapeutski pristupi uključuju podršku metabolizmu i ravnoteži estrogena, kao i regulisanje sna i stresa uz očuvanje raznolikosti mikrobioma. Mikrobiom recipročnо utiče na osu creva-mozak-jajnici, koja je centralni regulator ženskog hormonskog zdravlja.
Bez rešavanja problema crevnog mikrobioma i neuroendokrine regulacije, lečenje hormonskih poremećaja ostaje simptomatsko i kratkoročno. Integrativni pristup, koji istovremeno cilja creva, mozak i jajnike, omogućava precizniju dijagnozu i individualizovanu terapiju korišćenjem različitih komplementarnih tehnika zajedno sa promenama načina života, čime se podržava dugoročna hormonska ravnoteža.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs
6 vitamina za hormonski balans - stručnjak otkriva koliko je svaki od njih važan za žensko zdravlje
