Zavisnost se negira dok ne ugrozi zdravlje: Neurolog otkriva šta povezuje drogu, kockanje i društvene mreže
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborBolesti zavisnosti danas imaju mnogo lica i odavno više nisu vezane samo za alkohol, heroin ili druge psihoaktivne supstance. Sve više ljudi suočava se sa problemima poput patološkog kockanja, zavisnosti od društvenih mreža, video-igara i mobilnih telefona, zbog čega stručnjaci upozoravaju da se granica između starih i novih oblika zavisnosti sve više briše. O tome kako izgleda savremena slika bolesti zavisnosti, koliko se razlikuju hemijske i ponašajne zavisnosti i zašto je prepoznavanje problema prvi korak ka lečenju razgovarali smo sa dr Svetlanom Vučetić Arsić, neurologom i specijalistom za bolesti zavisnosti, na Nacionalnom simpozijumu "Stare i nove zavisnosti - od izazova do rešenja", održanom juče u Beogradu.
- Čitav simpozijum zapravo je sudar nekih starih, tradicionalnih zloupotreba, pre svega zloupotreba hemijskih supstanci, kako mi to popularno zovemo, i bihejvioralnih supstanci, odnosno ponašajnih oblika zavisnosti. Kažem sudar zbog toga što smo na ovim prostorima tradicionalno imali prilike da se pacijenti uglavnom obraćaju zbog zloupotrebe opijata, a u novije vreme stimulansa, kao i takozvanih novodizajniranih opijata i novodizajniranih kanabinoida - objašnjava doktorka i nastavlja:
- Tradicionalno se i kanabis nalazi na području Balkana vekovima, a sa druge strane ponašajne zavisnosti jesu ono što, kao i u svim savremenim evropskim zemljama, dovodi u pitanje potrebu ljudi da se na lak i brz način obogate ili zabave, pa ulaze u proces patološkog kockanja ili drugih oblika zavisničkog ponašanja. Ali sve je više takozvanih digitalnih zavisnosti, a te digitalne zavisnosti jesu nešto sa čim se pre svega suočava mlađa generacija. Znači, zavisnosti od telefona, društvenih mreža i video-igara.
Lečenje na sličan način
Da li je terapijski protokol ili izazov u lečenju različit? Zapravo nije. Obe zavisnosti, i ponašajne i hemijske, leče se na sličan način.
- Lečenje podrazumeva jedan integrativni pristup, a to znači pre svega prepoznavanje samog problema, definisanje problema, zatim stavljanje problema u jedan aspekt terapijskog protokola koji je individualizovano postavljen prema pacijentu. Znači, nije sve univerzalno i nije za svakog pacijenta isto - naglašava naša sagovornica.
Nakon početne faze, koja je obično farmakoterapijska, bilo da je reč o bolničkom ili ambulantnom lečenju, pacijenti se uključuju u grupne programe.
- Ti grupni programi traju i do dve godine i podrazumevaju rad sa pacijentima i njihovim saradnicima, odnosno članovima porodice, kako bi se distorzije u porodici (narušeni odnosi), nerazumevanja, problemi, manipulacije i mnogo toga što prati zavisnost izbegli. Tako da mi danas radimo gotovo podjednako sa hemijskim zavisnicima i osobama koje imaju ponašajne zavisnosti i oni nalaze svoje mesto u našoj Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti na oba spektra - dodaje.
Sve počinje prepoznavanjem
Doktorka poručuje da ljudi najpre moraju da prepoznaju problem, ili porodica mora da prepozna problem, bolje rečeno. Najčešće pojedinac sam ne uviđa problem ili ga gura pod tepih, odnosno na neki način negira.
- Potom je potrebno da se taj problem definiše, a to najčešće ipak moraju da urade stručnjaci. Oni su ti koji će reći da li problem postoji ili ne postoji, da li je velik ili nije, da li uopšte nije problem zavisnosti, nego je problem adolescentske krize. I onda se započinje proces lečenja, koji nikad nije zabavan ni prijatan.
Koliko je proces lečenja uspešan je diskutabilno, jer je reč hroničnoj bolesti, podseća neurolog i specijalista za bolesti zavisnosti.
- Mi vrlo lakonski na to pitanje odgovorimo isto onoliko koliko je uspešno lečenje hipertenzije. Znači, ukoliko pijete lekove, bićete zdravi, a ukoliko ih ne pijete, postoji šansa da vam pozli. Ali neke naše procene i statistike govore o zalečenju. Govore o pacijentima koji su deset ili petnaest godina zalečeni, koji dolaze kod nas čak i u klubove lečenih alkoholičara i klubove lečenih zavisnika od kocke. Mi sa njima radimo i dan-danas i to su ljudi koji nas se najradije sete, a i nama je najdraže kada dođu. Ovi drugi dolaze zbog okolnosti koje su takve da bi trebalo da se leče, jer su njihovo mentalno i fizičko zdravlje vrlo često ugroženi - naglašava dr Svetlana Vučetić Arsić i zaključuje:
- Poruka bi bila da se problem definiše, prepozna i na kraju leči pre nego što dođete do stadijuma da su vam mentalno ili fizičko zdravlje zaista ugroženi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.