Koliko brzo starimo možda zavisi i od ljudi oko nas: Bliski odnosi ostavljaju trag u organizmu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKvalitet društvenog života mogao bi da ostavi merljiv trag na procesu starenja. Novo istraživanje pokazalo je da su pozitivna socijalna iskustva povezana sa sporijim biološkim starenjem i dužim životom, dok su nepovoljna iskustva iz detinjstva povezana sa ubrzanim biološkim starenjem i većim rizikom od smrti.
U studiji, prihvaćenoj za objavljivanje u časopisu Npj Aging, učestvovalo je 1.309 ljudi, prosečne starosti 51 godinu. Istraživači su ih pratili u proseku 14,7 godina, tokom kojih je preminulo 150 učesnika.
Pored podataka o zdravlju i društvenim iskustvima, analizirani su uzorci krvi i urina, a pomoću promena u metilaciji DNK (hemijskih promena koje utiču na aktivnost gena) procenjivana je i brzina epigenetskog starenja (bioloških promena koje pokazuju koliko brzo organizam stari). Korišćeno je nekoliko takozvanih epigenetskih satova (modela), među kojima GrimAge2 i DunedinPACE.
Brak i društvene aktivnosti
Pozitivnim socijalnim iskustvima istraživači su smatrali, između ostalog, brak, roditeljstvo, volontiranje, pomaganje drugima i učestvovanje u različitim društvenim grupama.
Brak je bio povezan sa manjim rizikom od smrti, dok su brak i odlazak na sastanke različitih društvenih grupa bili povezani sa sporijim epigenetskim starenjem. Ljudi sa više pozitivnih socijalnih iskustava imali su i manje fiziološko opterećenje organizma povezano sa dugotrajnim stresom.
Suprotno tome, nepovoljna iskustva iz detinjstva bila su povezana sa kraćim životnim vekom i ubrzanim epigenetskim starenjem. Istraživači su pronašli i vezu između nepovoljnih iskustava tokom detinjstva i odraslog doba i povećane upale u organizmu.
Trag u biološkom starenju
Rezultati ukazuju na to da bi epigenetsko starenje moglo da bude jedan od mehanizama koji povezuje društvena iskustva sa dugovečnošću. Posebno se izdvojio epigenetski pokazatelj GrimAge2, dok su trenutno zdravstveno stanje i fiziološke posledice hroničnog stresa objašnjavali manji deo ove povezanosti.
Ipak, istraživanje ne dokazuje da društvene veze direktno produžavaju život. Reč je o opservacionoj studiji, a sami autori navode i da su učesnici kod kojih su analizirani biomarkeri bili zdraviji i boljeg socioekonomskog statusa od prosečne američke populacije.
Nalazi ipak pokazuju da društvena iskustva tokom života mogu da budu povezana sa merljivim biološkim razlikama koje prate proces starenja i dugovečnost.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs