Igranje oka, umor, učestalo mokrenje otkivaju i psihičke probleme: Kako stres nagriza telo
"Igranje" oka, metalni ukus u ustima i stalni umor mogu da budu neki od simptoma hroničnog stresa. Taj stres je neizbežan deo života, pokretač na delovanje, ali moguće je i da postepeno, ali sigurno, u bitnoj meri utiče na fizičko i psihičko zdravlje.
Kratkotrajni stres nas motiviše da rešavamo izazove i poboljšamo svoje sposobnosti. Međutim, kada u naš život prodre, mnogo opasniji, hronični stres, umesto osećaja ispunjenosti dolazi do preopterećenja i posledica po zdravlje.
Šta se tačno događa u telu?
Profesor Karmine Parijante, stručnjak za stres i profesor psihijatrije na Kings koledžu u Londonu, objašnjava šta se tada događa u organizmu.
- Pre svega, aktivira se simpatički nervni sistem, to je mreža nerava koja pomaže telu da pokrene reakciju „bori se ili beži“. Dolazi do ubrzanog rada srca i povećanja krvnog pritiska, krv odlazi ka mišićima, zenice se šire, podstiče se lučenje adrenalina i aktivira imuni sistem - objašnjava on.
Kora nadbubrežne žlezde oslobađa kortizol, koji se često naziva „hormon stresa“ , jer pomaže organizmu da se izbori sa teškim situacijama. Pod delovanjem kortizola povećava se nivo šećera u krvi koji daje dodatnu energiju i poboljšava koncentraciju. Sve može da bude kratkoročno korisno, a problem nastaje kada hronični stres dovede do dugotrajnog povišenog nivoa kortizola i kada organizam počne negativno da reaguje, objašnjava profesor.
Nekoliko znakova može da vas uputi da se nalazite u zoni opasnog hroničnog stresa, a da to ne primećujete.
Nekontrolisano trzanje oka
Trzanje kapka, poznato kao miokimija, povezano je sa stresom i nedostatkom sna. Iako može biti znak i drugih zdravstvenih problema, stalna aktivacija simpatičkog nervnog sistema tokom hroničnog stresa može da izazve kratke nalete nervne aktivnosti oko oka, što dovodi do kontrakcije mišića.
Uglavnom je privremeno i ne utiče na vid, ali zabrinutost ili neprijatnost zbog trzanja mogu dodatno povećati stres i pogoršati problem.
Šta može pomoći?
Kvalitetniji san, hladne obloge i izbegavanje kafe i alkohola mogu biti kratkoročna rešenja.
Profesor Parijante ipak savetuje da se pronađe pravi uzrok hroničnog stresa.
- Važno je otkriti šta se zaista događa u vašem životu. Tek tada možete pokušati da rešite problem - kaže on.
Uporan metalni ukus u ustima
Melani Marfi Rihter, registrovana nutricionistkinja, kaže da hronični stres ne utiče samo na um, već ostavlja tragove širom tela.
Jedna od manje poznatih posledica može biti uporan metalni ukus u ustima, poznat u medicini kao disgeuzija.
Pljuvačka nije samo „vlaga u ustima“. Ona je složena tečnost koja štiti usnu duplju, neutrališe kiseline, uklanja bakterije i prenosi molekule ukusa do receptora na jeziku.
Kada stres promeni njenu količinu ili sastav, čulo ukusa može biti poremećeno, a proizvodnja pljuvačke smanjena.
Šta može pomoći?
Hronični stres može pogoršati refluks kiseline, povećati škrgutanje zubima tokom sna i doprineti upalama u usnoj duplji, što sve može promeniti osećaj ukusa.
Preporučuje se: dovoljan unos tečnosti, redovno pranje i čišćenje zuba koncem, podsticanje lučenja pljuvačke žvakama bez šećera ili hrskavim namirnicama poput šargarepe, krastavca i celera.
Umor koji ne prolazi
Jak stres ne nestaje sam od sebe – on se manifestuje kroz telo, a jedna od posledica može da bude stalni osećaj iscrpljenosti.
Mišići i mozak su neprestano u stanju pripravnosti, imuni sistem je aktiviran i vremenom može doći do iscrpljenja organizma. Dodatni problem predstavlja loš san, koji još više pojačava osećaj umora.
Dr Dejvid Li objašnjava da poremećen san otežava organizmu da obradi stres.
Šta može pomoći?
Istraživanja naglašavaju značaj mentalnog udaljavanja od izvora stresa.
Jedna studija pokazala je da ljudi koji se ne „isključe“ nakon posla – proveravaju mejlove, stalno razmišljaju o problemima ili posao nose kući – imaju otežan oporavak od stresa.
Iznenadne akne u odraslom dobu
Iako akne mogu imati mnogo uzroka, stres može biti jedan od okidača, pa čak i pogoršati stanje kod osoba koje već imaju problematičnu kožu.
Dermatolog dr Anđali Mahto objašnjava da tokom dugotrajnog stresa mozak i nadbubrežne žlezde oslobađaju supstance poput kortizola, koje mogu uticati na kožu.
Žlezde lojnice imaju receptore koji reaguju na stresne signale, što može povećati proizvodnju sebuma i izazvati upalu oko pora.
Šta može pomoći?
Dermatolog može proceniti da li je potrebna hormonska ili medicinska terapija. Preparati sa salicilnom kiselinom mogu pomoći u čišćenju pora, dok retinoidi podstiču obnovu kože i smanjuju upale.
Privremeni problemi sa pamćenjem
Tokom velikog stresa visoki nivoi kortizola mogu uticati na hipokampus, deo mozga zadužen za stvaranje i pronalaženje sećanja, kao i na prefrontalni korteks koji učestvuje u donošenju odluka i pažnji.
Kod hroničnog stresa može doći i do promena u strukturi mozga, što može izazvati zaboravnost i slabiju koncentraciju.
Najčešće su ove promene privremene i poboljšavaju se kada se nivo stresa smanji.
Šta može pomoći?
Jedna od tehnika je izražajno pisanje – zapisivanje misli i osećanja. Pisanje može pomoći da bolje razumete situaciju, usporite razmišljanje i sagledate problem sa određene distance.
Stručnjaci takođe preporučuju fizičku aktivnost jer ona pomaže u regulaciji kortizola, povećava lučenje dopamina i serotonina, poboljšava san i odvlači pažnju od izvora stresa.
Česta potreba za mokrenjem bez jasnog razloga
Učestalo mokrenje često se pripisuje infekciji urinarnog trakta ili problemima sa prostatom kod muškaraca.
Međutim, kod mnogih ljudi nervoza i stres mogu da izazvu češću potrebu za odlaskom u toalet, a to može biti jedan od ranih znakova hroničnog stresa.
Tokom velikog stresa nervni sistem prelazi u stanje pojačane pripravnosti, pa telo postaje osetljivije na unutrašnje signale.
Šta može pomoći?
Važno je unositi dovoljno tečnosti, ali izbegavati iritanse za bešiku poput kafe, alkohola i kiselih napitaka, naročito kasno uveče. Može pomoći i da ne odlazite u toalet svaki put kada osetite blagu potrebu, već da postepeno navikavate bešiku na duže intervale – ukoliko znate da nije puna.
Izvor: telegraph.co.uk/ zdravlje.kurir.rs
