I kod metastatskog raka pluća danas je moguće petogodišnje preživljavanje: Dr Stjepanović najavljuje nove terapije od jeseni
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKroz Centar za palijativno zbrinjavanje u Batajnici prošlo je više od 700 pacijenata, dok je skoro 5.000 građana obuhvaćeno programom skrininga za rano otkrivanje raka pluća, rekao je direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije doc. dr Mihailo Stjepanović u razgovoru za RTS. Doktor je naglasio da rano otkrivanje bolesti značajno povećava šanse za izlečenje, dok razvoj onkogenetike i nove terapije produžavaju život i pacijentima sa uznapredovalim oblicima bolesti.
Dr Stjepanović je najavio da se od oktobra, očekuju nove terapije za određene oblike i stadijume karcinoma pluća, među kojima su mikrocelulareni, skvamocelularni karcinom i stadijum 3B.
Zbrinjavanje pacijenata u terminalnim fazama bolesti
Centar za palijativno zbrinjavanje, koji pripada Klinici za pulmologiju UKCS-a, počeo je da radi 23. jula 2023. godine u prostoru nekadašnje kovid bolnice u Batajnici. Raspolaže sa 50 kreveta, a do sada je kroz njega prošlo oko 700 pacijenata.
Doc. dr Mihailo Stjepanović rekao je u Dnevniku RTS-a da je dosadašnji rad pokazao kolika je potreba za ovakvim vidom zdravstvene zaštite.
- Postoji velika potreba za zbrinjavanjem bolesnika koji se nalaze u terminalnim fazama onkoloških bolesti, kao i drugih hroničnih bolesti za koje je potreban takav vid zbrinjavanja - naveo je Stjepanović.
Podrška i pacijentima i porodicama
Za upućivanje u Centar neophodan je uput za bolničko lečenje koji izdaje izabrani lekar, kao i odluka onkološkog ili drugog odgovarajućeg konzilijuma da je pacijentu potrebno palijativno zbrinjavanje.
Boravak pacijenata trenutno je ograničen na dve nedelje, a Stjepanović ističe da je Centar zamišljen kao podrška ne samo obolelima već i njihovim porodicama.
- Zamišljeno je da je to spona i jedno privikavanje pacijenta na terminalnu fazu svoje bolesti, gde se pomaže ne samo pacijentu nego i porodici. U Centru za palijativno zbrinjavanje, pored tima lekara, tu su još i psiholog i socijalni radnik kao jedna važna podrška našim bolesnicima - objasnio je Stjepanović.
Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da Centar, u skladu sa potrebama, u budućnosti proširi kapacitete.
Skoro 5.000 građana prošlo skrining raka pluća
Posebno važan segment rada Klinike za pulmologiju jeste program skrininga za rano otkrivanje raka pluća, koji traje gotovo dve godine i sprovodi se u okviru projekta Ministarstva zdravlja.
Stjepanović navodi da je skoro 5.000 građana do sada prošlo kroz program, u kojem se pregled obavlja niskodoznim skenerom.
- Stvarno je sumorna slika sa karcinomom pluća. Ovo je jedan od načina da se ta slika promeni. Najčešća je onkološka bolest u Srbiji. Nadam se da će neke naredne statistike pokazati da dolazi do pada ove opake bolesti - navodi dr Stjepanović.
Za skrining mogu da se prijave građani stariji od 50 godina koji imaju najmanje 30 godina pušačkog staža. Za Beograd je dostupan broj telefona 066/267-268, a gost Dnevnika ističe da se na termin trenutno čeka veoma kratko – najčešće dan ili dva.
- Kada se otkrije u prvoj i drugoj fazi bolesti, naravno, borba je izvesnija. Ako bolest otkrijemo na samom početku, takvi bolesnici su operisani i, naravno, izlečeni, i vraćaju se kao da nisu ni imali jednu od najtežih onkoloških bolesti - istakao je pulmolog.
Nove terapije od jeseni
Lečenje je, međutim, znatno složenije kada se rak pluća otkrije u metastatskoj fazi. I u toj oblasti, kaže Stjepanović, poslednjih godina postignut je veliki napredak zahvaljujući razvoju onkogenetike i otkrivanju novih mutacija.
Pacijentima su danas dostupne ciljane i molekularne terapije, kao i imunoterapija.
- Ubrzani razvoj onkogenetike produžio je i život i kod ovih bolesnika sa metastatskim formama bolesti govorimo o petogodišnjem preživljavanju, što je ranije za karcinom pluća bilo neverovatno - naglasio je Stjepanović.
Najavio je i da se od jeseni, odnosno od oktobra, očekuju nove terapijske mogućnosti za određene oblike i stadijume karcinoma pluća, među kojima su mikrocelularni, skvamocelularni karcinom i stadijum 3B.
Kako se zaštititi od dima i ambrozije?
Govoreći o opasnostima od dima tokom požara, Stjepanović je upozorio da sitne čestice mogu da prodru duboko u pluća i dospeju u sistemsku cirkulaciju, zbog čega mogu da izazovu akutne i hronične tegobe. Posebno su ugroženi pacijenti koji već imaju hronične plućne bolesti.
Savetuje da se izbegava boravak u područjima zahvaćenim dimom, a ukoliko to nije moguće, da se koriste zaštitne maske i što pre ode u zatvoren prostor.
Kada je reč o ambroziji i drugim alergenima, pacijentima savetuje da redovno koriste propisanu terapiju, uključujući antihistaminike i drugu terapiju za alergijske tegobe.
„Otvorena vrata“ za razgovor sa građanima
Govoreći o novoj praksi komunikacije zdravstvenih ustanova sa građanima, dr Stjepanović napominje da je Ministarstvo zdravlja preporučilo da direktori ustanova organizuju „otvorena vrata“, tokom kojih građani mogu neposredno da ukažu na probleme i nezadovoljene potrebe, ali i da iznesu pohvale.
- To je zamišljeno tako da približi direktore građanima, a i obrnuto, da postoji jedna komunikacija koja je brza - navodi doktor.
U UKCS-u građani mogu da se prijave za razgovor elektronskim putem, ostave svoje podatke, broj telefona i navedu problem zbog kojeg se obraćaju. Direktori su, kako je naveo, za razgovore sa građanima dostupni tri sata nedeljno, a o terminima, problemima i njihovom rešavanju izveštava se i Ministarstvo zdravlja.
Izvor: rts.rs/zdravlje.kurir.rs