Kralj Čarls III odlikovao dečjeg kardiohirurga prof. Milu Stajević: Sada se malo povlačim, a više dajem
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborRedovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Mila Stajević, načelnica Službe za kardiotorakalnu hirurgiju na Institutu za majku i dete, jedna je od ovogodišnjih dobitnika britanskih kraljevskih odlikovanja. Prof. Stajević odlikovana je priznanjem British Empire Medal za izuzetan doprinos unapređenju saradnje Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije u oblasti dečje medicine, kao i za višedecenijski rad na obrazovanju i podršci novim generacijama lekara.
Priznanje za jedno životno delo
Priznanje koje joj je dodelio britanski kralj Čarls III skrenulo je pažnju javnosti na višedecenijski predani rad i vrhunske rezultate srpske dečje kardiohirurgije. Ipak, kako sama profesorka Stajević naglašava, ovo odlikovanje nije priznanje njenim hirurškim rezultatima, već pre svega radu sa mladim lekarima, razmeni znanja i povezivanju stručnjaka dve zemlje.
- Kralj Čarls, odnosno britanska vlada, ne procenjuju moje hirurške rezultate, nego rad sa mladim ljudima i razmenu. Stvoreni su na taj način mnogi kontakti. Nije to stručno priznanje u smislu da li sam ja bolji ili lošiji hirurg. To je jednostavno priznanje, kao što bi se kod nas reklo, za životno delo - objašnjava u razgovoru za Zdravlje Kurir prof. dr Stajević.
Dvosmerna razmena znanja i iskustva
Prof. Stajević prepoznata je u Velikoj Britaniji kao stručnjak koji je dao nemerljiv doprinos razvoju dečje kardiohirurgije i lečenju dece sa urođenim srčanim manama u Srbiji. Posebno značajnu ulogu imala je u uspostavljanju i razvoju dugogodišnje saradnje Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ i londonske bolnice GOSH (Great Ormond Street Hospital), jednog od vodećih svetskih centara za pedijatrijsku medicinu.
Za profesorku Stajević, međutim, ta saradnja nikada nije bila samo pitanje odlazaka u inostranstvo i usavršavanja. Ona je podrazumevala dvosmernu razmenu - stručnjaci iz Srbije odlazili su u Veliku Britaniju, dok su britanske kolege dolazile u Beograd i svoja iskustva prenosili našim lekarima.
– Dosta judi je išlo u Britaniju na edukaciju, oni su se vratili i primenili u Srbiji svoja znanja, iskustva i veštine. Takođe su stručnjaci iz Velike Britanije dolazili da nam pomognu, ne zato što mi nešto ne možemo da uradimo ili ne znamo, nego jednostavno zato što su to mnogoljudne zemlje koje imaju mnogo više iskustva u nekim operacijama. I, evo, na moje veliko zadovoljstvo, ta saradnja traje 30 godina - ističe profesorka.
Četiri decenije saradnje sa londonskom bolnicom
Iako profesorka govori o tri decenije intenzivne saradnje, koreni povezivanja srpske dečje kardiohirurgije i londonskih stručnjaka sežu još u dublju prošlost. Kako priča prof. Stajević, saradnja je počela krajem sedamdesetih godina 20. veka, a zvanično se učvrstila sredinom osamdesetih.
- Ova saradnja traje sigurno 40 godina. London je megapolis i njihove bolnice imaju priliku da se susretnu sa znatno većim brojem i različitošću pacijenata nego što je to kod nas. Engleski jezik je olakšao komunikaciju, a uzajamna poseta medicinskih radnika omogućila da se savremeni svetski trendovi u lečenju primene i u Srbiji - kaže prof. Stajević.
Ljudi su najvažniji
Zahvaljujući upravo takvim vezama i stručnjacima koji su znanje donosili u Srbiju i prenosili ga novim generacijama, srpska kardiohirurgija postala je prepoznata i van granica zemlje. Ali, iza svakog uspeha u ovoj oblasti ne stoje samo savremena oprema i znanje. Kardiohirurgija je tehnički i tehnološki zahtevna grana medicine, koja zavisi od dostupnosti potrošnog materijala, prostora za rad i niza drugih uslova, podseća nas prof. dr Mila Stajević.
- Najbitniji momenat su ljudi koji bi trebalo da se posvete ovom veoma zahtevnom poslu. Svaka grana medicine ima svoje specifičnosti. Ovo je struka koja zahteva celokupnog čoveka, gde nikad ne odlazite mirni kući, jer uvek postoje nenadane situacije. Morate da se naviknete na jednu vrstu poluvojničkog života, gde ste stalno na nekom oprezu - kaže dr Stajević.
Ovakav tempo rada i stalne budnosti čini dečju kardiohirurgiju jednom od najzahtevnijih medicinskih disciplina. S druge strane, ono što je čini posebnom jesu rezultati.
- To, naravno, donosi i mnoga zadovoljstva, pre svega izlečenih pacijenata, zahvalnosti roditelja, osećaja unutrašnjeg zadovoljstva da ste pomogli. U isto vreme morate da pratite savremene trendove, učite, to je jedan vrlo zgusnut život – kaže prof. Stajević.
Takav život, smatra ona, možda najbolje objašnjava i zašto je važno da se o medicini i lekarima govori i kroz njihove dobre rezultate. U Srbiji, kaže, ima mnogo posvećenih lekara, zaljubljenika u nauku i svoj posao, ali u javnosti često u prvi plan dospeju upravo malobrojni negativni primeri.
- Mi bismo svi bili bolesni da nema medicinskog osoblja i lekara koji predano rade svoj posao. Sigurno je da ima i lošeg i dobrog, ali volela bih da se vidi i ta lepša strana. Moja, ili naša, nagrada, čim je prepoznata od strane jedne ipak velike zemlje kao što je Velika Britanija je nagrada za nešto što radim 30 godina - napominje prof. Stajević.
Urođene srčane mane
A ono čemu je posvetila tri decenije rada jesu deca sa urođenim srčanim manama. Upravo zato, kada govori o svom poslu, profesorka često naglašava koliko je važno razumeti prirodu ovih oboljenja i činjenicu da ona nisu sva ista.
Urođene srčane mane su ređe nego ostale urođene mane, objašnjava profesorka. Reč je o stanjima sa kojima se dete rodi, odnosno anomalijama koje nastaju tokom razvoja deteta u materici i najčešće su posledica delovanja različitih faktora.
- Urođene srčane mane najčešće nisu nasledne bolesti, ali su uglavnom genetski uslovljene. Šta to znači? Naša populacija često misli da, kad kažete genetski, to znači nasledno. Ne. Genetski znači da se u razvoju srca neki geni nisu uklopili, nisu škljocnuli jedni sa drugima i da se u razvoju tog srčanog mišića i krvnih sudova nešto pogrešno razvilo. Spektar ovih mana je veoma širok, od relativno jednostavnih do ekstremno komplikovanih, kada dete, na primer, nema razvijenu polovinu srca. Upravo od vrste i težine anomalije zavisi i način lečenja. Nekada je potrebna operacija odmah, prvog ili drugog dana života, nekada se radi o stadijumskom lečenju koje može ići u više faza - kaže profesorka.
Više dajem
Iza svakog uspešnog lečenja su godine učenja, treninga i iskustva, ali i sposobnost da se u najtežim trenucima donesu brze i tačne odluke. Iako je dečja kardiohirurgija puna izazova, profesorka Stajević kaže da je kroz različite faze karijere prolazila i kroz različite vrste teškoća. U početku je to bio dugotrajan trening i strah od prvih samostalnih operacija. Kasnije je najveći izazov postalo usklađivanje zahtevnog posla sa privatnim životom.
- Sada, kada ulazim u poslednju fazu karijere, počinjem da razmišljam na drugi način, da se malo povlačim, a više dajem. Najvažnije nasleđe, pored izlečene dece, jesu mlađe generacije lekara kojima prenosimo svoja znanja kako bi nastavili rad na najvišem nivou - naglašava prof. dr Mila Stajević.