Dijabetes tip 1 možda nije samo jedna bolest: Ista dijagnoza, ali različiti putevi do nje
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborDijabetes tip 1 decenijama se posmatra kao jedna autoimuna bolest u kojoj imunski sistem napada i uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Novo veliko međunarodno istraživanje, međutim, ukazuje da iza iste dijagnoze ne mora kod svih ljudi da stoji isti biološki proces.
Naučnici iz SAD i Velike Britanije analizirali su genetske podatke 9.091 osobe sa dijabetesom tip 1 i 14.157 osoba bez ove bolesti. Posebno su posmatrali dva genetska obrasca, HLA-DR3 i HLA-DR4, za koje se odranije zna da su povezani sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tip 1.
Studija, objavljena u časopisu Diabetologia, prva je studija povezanosti na nivou čitavog genoma u kojoj su oboleli analizirani odvojeno prema ovim genetskim karakteristikama. Otkrivene razlike bile su dovoljno izražene da ukažu na mogućnost da dijabetes tip 1 obuhvata različite biološke podtipove.
Do iste bolesti različitim putevima
Kod osoba sa HLA-DR3 obrascem rezultati su ukazali na izraženiju ulogu mastocita, ćelija imunskog sistema koje učestvuju u zapaljenskim i drugim imunskim reakcijama. Kod nosilaca HLA-DR4 obrasca pronađeni su snažniji pokazatelji uključenosti T ćelija, za koje je poznato da imaju važnu ulogu u uništavanju beta ćelija pankreasa.
Drugim rečima, krajnji rezultat može da bude isti - dijabetes tip 1 - ali bi put kojim bolest nastaje mogao da se razlikuje od osobe do osobe.
To bi moglo da pomogne i u objašnjenju zašto se dijabetes tip 1 kod nekih ljudi razvija još u ranom detinjstvu, dok se kod drugih prvi put dijagnostikuje tek u odraslom dobu.
Korak ka personalizovanom lečenju
Otkriće za sada ne menja način na koji se dijabetes tip 1 leči. Istraživači naglašavaju da nalazi tek pružaju dokaze o mogućim podtipovima bolesti koje bi trebalo dodatno ispitati.
Značaj bi, međutim, mogao da bude veliki za buduća istraživanja. Ako se potvrdi da različiti imunski mehanizmi vode ka razvoju dijabetesa tip 1, jednog dana bi terapija mogla preciznije da se prilagodi biološkom mehanizmu bolesti kod konkretnog pacijenta.
Autori upozoravaju i da priča verovatno nije ograničena na samo dva podtipa. Kod ljudi koji nemaju HLA-DR3 ili HLA-DR4 obrasce u nastanku bolesti mogli bi da učestvuju drugi genetski i biološki putevi.
Sledeći korak je ispitivanje veze ovih genetskih razlika sa tokom bolesti, autoantitelima i faktorima iz životne sredine. Tek dalja istraživanja pokazaće da li nova saznanja jednog dana mogu da doprinesu preciznijem predviđanju, prevenciji ili lečenju dijabetesa tip 1.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs