Slavenki otkriven rak bubrega tek nakon metastaza na mozgu i plućima: Danas svima poručuje da ne preskaču redovne kontrole
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborRak bubrega može dugo da se razvija neprimetno, bez jasnih simptoma, zbog čega se bolest neretko otkrije slučajno, tokom rutinskog ultrazvučnog pregleda. U Srbiji se godišnje dijagnostikuje između 850 i 900 novih slučajeva, a pored ranog otkrivanja, za bolje ishode lečenja važno je da pacijentima u Srbiji budu dostupne i inovativne terapije koje se već primenjuju u svetu.
Karcinom bubrega čini tri do četiri odsto svih maligniteta, sa nešto većom učestalošću kod muškaraca nego kod žena. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali poslednjih godina beleži se porast obolevanja i kod mlađih generacija. Najpoznatiji simptomi raka bubrega uključuju krv u mokraći, bol u slabinskoj regiji i tumor koji se može napipati. Međutim, ovi simptomi su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata.
Zašto je ultrazvuk važan u otkrivanju raka bubrega
- Kampanjom „BUbreg – strah prestaje kada počne lečenje“ želimo pre svega da se obratimo ljudima koji su dobili dijagnozu raka bubrega i njihovim porodicama. Strah je prirodan kada se suočite sa malignom bolešću, ali je važno da pacijent zna da danas postoje savremene mogućnosti lečenja i da sa svojim lekarom može da napravi sledeći korak. “Uro Takt” je zato podržao inicijative struke za unapređenje lečenja metastatske bolesti i dostupnost adjuvantne terapije. Ovom konferencijom želimo da spojimo glas pacijenata i lekara i pošaljemo poruku da strah ne sme da bude jači od mogućnosti za lečenje – poručuje Marko Đurić, predsednik Udruženja pacijenata “Uro Takt”.
Karcinom bubrega spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma, i zato su preventivni pregledi od presudne važnosti.
Za razliku od raka prostate, kod koga se koriste tumorski markeri, za karcinom bubrega ne postoje ni markeri ni biomarkeri koji bi ukazivali na bolest. Zato se ključna dijagnostika zasniva na ultrazvučnim pregledima, jer je to metoda kojom se ovaj karcinom može lako otkriti u ranoj fazi. Ako se redovno radi, broj novodijagnostikovanih slučajeva značajno raste, a to znači i veće šanse za izlečenje.
Lečenje raka bubrega najčešće počinje operacijom
- Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg. U trenutku postavljanja dijagnoze kod 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, a dodatnih 30 odsto razvije metastatsku bolest u prvoj godini od dijagnoze – ističe prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Imunoterapija Slavenki vratila svakodnevni život
Slavenki Raičević je sasvim slučajno otkriven karcinom bubrega. Zbog jednog zdravstvenog problema otišla je kod lekara, kada je na magnetnoj rezonanci otkrivena metastaza na mozgu.
- Nije se znalo odakle je metastaza, pa sam prošla dodatna ispitivanja. Tada se ispostavilo da je moj levi bubreg potpuno zahvaćen karcinomom. Operisana sam, a potom sam nastavila lečenje na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Prvu terapiju sam veoma teško podnosila. Bila sam iscrpljena, teško sam hodala, a u jednom trenutku sam kod doktorke Matković došla u kolicima. Tada mi je predloženo da pređem na imunoterapiju. Već posle prve imunoterapije počela sam potpuno drugačije da se osećam - ističe Slavenka.
Slavenka navodi da joj se nakon imunoterapije vratila snaga i da je ponovo mogla samostalno da hoda i brine o sebi. Posle nekoliko ciklusa vratila se svakodnevnim aktivnostima, izlascima, šetnjama, putovanjima i drugim stvarima u kojima je ranije uživala. Danas, kako kaže, živi kao da nema bolest i ističe da joj je imunoterapija promenila život, zbog čega želi da ovakva terapija bude dostupna svakom pacijentu kome može da pomogne.
Rak bubrega može pogoditi i mlađe osobe
Da rak bubrega nije bolest rezervisana za starije pokazuje i iskustvo Andreja Barne, trofejnog srpskog plivača kome je ova bolest dijagnostikovana 2019. godine, kada je imao svega 20 godina.
- Rak bubrega mi je otkriven sasvim slučajno. Na redovnom pregledu u Zavodu za sport i medicinu doktorka Gordana Mrđanov je na ultrazvuku videla promenu, nakon čega smo odmah krenuli da tražimo najbolje rešenje za lečenje. Niko u mojoj porodici ranije nije imao ovu bolest i upravo moje iskustvo pokazuje da kod raka bubrega nema pravila i da je važno da se redovno kontrolišemo i da sve što možemo otkrijemo na vreme. Operisan sam u Americi, gde danas živim, robotsko-laparoskopskom metodom, što je značajno skratilo period oporavka. Tumor je bio ograničen i nije metastazirao, tako da nije bilo potrebe za hemoterapijom ni dodatnim lečenjem. Ipak, oporavak nije bio ni brz ni lak.
Barne ističe da su mu podrška porodice, prijatelja, trenera i lekara pomogli da povrati snagu i vrati se treninzima. Nakon bolesti ostvario je najveće sportske uspehe, uključujući nastupe na dve Olimpijske igre i evropske medalje. Poručuje obolelima da bolest ne treba da odredi njihov život i da, uz podršku bližnjih, treba da nastave da žive i ostvaruju svoje ciljeve.
Savremene terapije menjaju lečenje
Lečenje raka bubrega značajno je unapređeno tokom poslednje decenije, dok su se terapijske strategije i standardi lečenja dramatično menjali u prethodnih 30 godina. Cilj svih terapija bio je produženje života uz očuvanje kvaliteta života. Od 2005. godine standard postaje ciljana terapija, sa prosečnim preživljavanjem od oko 30 meseci. Prava revolucija nastaje uvođenjem imunoterapije, najpre kao monoterapije 2015. godine, a potom i kombinacija dva imunološka leka ili imunoterapije i ciljane terapije 2018. godine.
- Ove kombinacije predstavljaju najviši standard lečenja, sa prosečnim preživljavanjem od pet i više godina. Kod 10–12 odsto obolelih mogu dovesti do potpunog povlačenja bolesti, dok više od 60 odsto pacijenata ima dugotrajan odgovor. Ipak, ova terapija još nije dostupna obolelima u Srbiji. Imunoterapija je dostupna od 2022. godine, ali samo u drugoj liniji lečenja, iako se najbolji efekti postižu kada se primeni što ranije – objašnjava prim. dr sci. med. Suzana Matković, naučni saradnik i medikalni onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
Posebna novina koja značajno doprinosi boljim ishodima lečenja je primena tzv. adjuvantne terapije, nastavlja doktorka. Ona se primenjuje kod pacijenata kojima je rak bubrega hirurški odstranjen, ali zbog karakteristika tumora postoji visok rizik od ponovne pojave bolesti ili razvoja udaljenih metastaza.
- Taj rizik iznosi 30–35 odsto, a kod gotovo polovine obolelih bolest se vraća u prve dve godine nakon operacije. Imunoterapija se u Evropi već četiri godine smatra standardom i tokom godinu dana smanjuje rizik od ponovne pojave bolesti i smrtnog ishoda za 40 odsto. Gotovo 92 odsto obolelih četiri godine nakon operacije je živo i bez bolesti. Ovi podaci ukazuju na potrebu da savremene terapije budu dostupne i pacijentima u Srbiji, uključujući i oko 20 odsto obolelih sa nesvetloćelijskim podtipom, koji imaju ograničene terapijske mogućnosti. - kaže dr Matković.