Dijabetes nije samo jedna bolest: Profesor Đorđino o novim terapijama, ranom otkrivanju i budućnosti lečenja
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKako je istakao Frančesko Đorđino, koji je profesor endokrinologije i metabolizma na Univerzitetu Aldo Moro u Bariju, medicina danas ima sve više mogućnosti da istovremeno utiče na nivo šećera u krvi i telesnu masu, dok se posebna pažnja posvećuje sprečavanju komplikacija i zaštiti organa. Istovremeno, broj ljudi sa dijabetesom nastavlja da raste, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Jedna od ključnih poruka profesora Đorđina sa kongresa EASD u Milanu jeste da dijabetes nije jedna bolest.
- Imamo veoma različite oblike i ispoljavanja dijabetesa, kako kod tipa 1, tako i kod tipa 2. Zato moramo bolje da razumemo tu različitost, ali i da postojeće mogućnosti lečenja koristimo na efikasniji način. Upravo je personalizovana, odnosno precizna medicina, jedna od veoma važnih poruka ovog kongresa - istakao je Đorđino.
Novi lekovi menjaju lečenje, ali izazov je sve veći
Upitan da prokomentariše šta donosi najveći napredak u lečenju, profesor Đorđino ističe da novi lekovi daju veoma dobre rezultate, kako u smanjenju telesne mase, tako i u kontroli povišenog šećera u krvi, posebno kod osoba kojima je dijabetes tipa 2 tek dijagnostikovan.
– Mislim na lekove koji deluju na više hormonskih puteva, odnosno takozvane multiagoniste. Očekujemo i nove podatke o njihovom uticaju na zaštitu organa, što ostaje veoma važan izazov za osobe sa dijabetesom.
Profesor Đorđino upozorava da u Evropi sa ovom bolešću živi oko 66 miliona ljudi, dok njena učestalost i dalje raste.
– U svetu je sada iznad 10 odsto, odnosno između 11 i 12 odsto, a u nekim zemljama taj rast je još izraženiji. To se posebno odnosi na zemlje sa niskim i srednjim prihodima, gde istovremeno imamo i najveći procenat ljudi koji ne dobijaju odgovarajuće lečenje. Gojaznost, prekomerna telesna masa i višak masnog tkiva među glavnim su pokretačima ovog porasta.
Međutim, kako ističe, na rast ukupnog broja obolelih utiče i povećanje broja stanovnika, čak i kada procenat obolelih u populaciji ostane isti, a to predstavlja veliki izazov za zdravstvene sisteme.
– Zato moramo da reagujemo ranije – pre svega kroz prevenciju, ali i kroz što ranije otkrivanje i pravovremeno započinjanje odgovarajuće terapije.
Važno je da znate svoje brojeve
Dr Đordino je podsetio da je u toku Nedelja skrininga u evropskom regionu i izrazio zadovoljstvo što će na ovogodišnjem sastanku u Milanu biti pokrenuta kampanja u okviru evropskog plana za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
- Jedna od važnih poruka je „Znajte svoje brojeve“. Svaka osoba bi trebalo da zna svoje vrednosti šećera u krvi ili HbA1c, krvnog pritiska i LDL holesterola. Poznavanje tih vrednosti može napraviti veliku razliku u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Zato je važno da znamo svoje brojeve i da ih redovno kontrolišemo.
Od odlaganja dijabetesa tipa 1 do novih terapija za tip 2
Govoreći o budućnosti lečenja, profesor Đorđino posebno izdvaja napredak u terapiji dijabetesa tipa 1, gde je cilj da se ne deluje samo na simptome i nivo šećera u krvi, već i na sam tok bolesti.
Kako objašnjava, već postoje saznanja koja pokazuju da se pojava bolesti može odložiti primenom imunoterapije kod osoba koje se nalaze u takozvanoj drugoj fazi – kada je prisutna autoimunost i kada su već počele početne promene nivoa šećera u krvi.
- Takva terapija može da odloži pojavu bolesti za oko dve godine. Nadamo se da će biti dostupne i dodatne terapije sa sličnim dejstvom, koje bi mogle da se koriste u kombinaciji sa već postojećom terapijom.
Kada je reč o dijabetesu tipa 2, kaže, mnogo toga može proisteći iz primene lekova koji imaju snažan efekat na smanjenje telesne mase.
- Ako uspemo da kontrolišemo gojaznost, možemo mnogo da postignemo – kako u prevenciji dijabetesa, tako i u smanjenju opterećenja komplikacijama kod ljudi koji već imaju ovu bolest. Ipak, to nije cela priča. I dalje moramo da pronađemo načine da poboljšamo obnovu i funkciju beta ćelija pankreasa kod osoba sa dijabetesom tipa 2. To će ostati jedan od važnih pravaca budućih istraživanja.