Koje analize uraditi ako sumnjate na dijabetes? Prof. dr Lalić objašnjava kada povišen šećer znači bolest
Dijabetes često godinama ne daje jasne simptome, zbog čega mnogi tek posle rutinskih analiza saznaju da imaju povišen šećer u krvi ili predijabetes. Međutim, nije svaka povišena vrednost dovoljna za postavljanje dijagnoze. Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, objašnjava na Instagram nalogu koje analize se koriste za otkrivanje dijabetesa i koje vrednosti se smatraju normalnim.
- Ako sumnjamo na dijabetes, prva analiza i osnovna koju treba da uradimo je, naravno, nivo šećera u krvi ili glikemija.
Vrlo je važno da se to uradi natašte, dakle pre bilo kakvog obroka, odmah čim ustanete i bez unete hrane. Normalno bi šećer morao da bude u jutarnjim satima manji od šest, odnosno 5,9 po evropskim preporukama, mada američke preporuke savetuju da bude i niži - 5,7, neki kažu čak i 5,6 - navodi prof. dr Lalić.
Da bismo postavili dijagnozu dijabetesa, jutarnji šećer mora da bude u dva odvojena uzorka veći od 7,0 i tada možemo da kažemo da osoba ima dijabetes, dodaje endokrinolog.
Šta pokazuje HbA1c?
Druga analiza koja se radi i koja je vrlo važna jeste glikozilirani hemoglobin ili HbA1c. Ona pokazuje, grubo rečeno, prosečan nivo šećera u krvi u poslednja tri meseca.
- U normalnim uslovima, kod zdrave osobe HbA1c ne bi smeo da bude veći od šest, odnosno trebalo bi da bude i niži - 5,5 ili 5,6. U rasponu između 5,6 i 6,5 govorimo o predijabetesu, odnosno povećanom riziku za nastanak dijabetesa. Dijabetes možemo da dijagnostikujemo i na osnovu HbA1c. Ako je njegova vrednost veća od 6,5, jasno je da postoji dijagnoza dijabetesa - poručuje prof. dr Katarina Lalić.
