Jedna dijagnoza, 5 različitih lica depresije: Naučnici otkrili suprotne obrasce u mozgu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborIsta dijagnoza depresije ne mora da znači i iste promene u mozgu. Naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju otkrili su pet različitih obrazaca moždane aktivnosti kod osoba sa velikim depresivnim poremećajem, a pojedini obrasci bili su povezani i sa različitim simptomima.
Depresija se ne ispoljava isto kod svih ljudi. Kod nekih ljudi izraženiji anksioznost i neprestano vraćanje negativnim mislima, dok se kod drugih javljaju simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ili problemi sa zloupotrebom supstanci. Uprkos tim razlikama, svi mogu da dobiju istu dijagnozu.
Istraživači su zato analizirali moždanu aktivnost 263 osobe sa velikim depresivnim poremećajem i uporedili je sa 75 zdravih ispitanika. Koristili su magnetoencefalografiju (MEG), metodu koja registruje veoma slaba magnetna polja nastala električnom aktivnošću mozga i omogućava praćenje promena u milisekundama.
Analiza funkcionalne povezanosti, odnosno načina na koji se aktivnost različitih delova mozga menja istovremeno, izdvojila je pet grupa pacijenata. Kod jednih je povezanost između moždanih regija bila izraženija nego uobičajeno, dok je kod drugih bila slabija.
Kod grupe sa prilično snažnom povezanošću bili su izraženiji depresija, anksioznost, ruminacija (uporno vraćanje negativnim mislima) i teškoće u svakodnevnom funkcionisanju. Slabija povezanost bila je vezana za uglavnom blaže simptome, dok su kod osoba sa široko rasprostranjenom slabom povezanošću posebno bili izraženi simptomi PTSP-a. Kombinacija slabije i snažnije povezanosti pratila je težu depresiju, zloupotrebu supstanci i lošije opšte psihičko stanje, dok je u grupi sa najsnažnijom povezanošću posebno bila izražena zloupotreba supstanci.
Svih pet grupa razlikovalo se od zdravih ispitanika po obrascima povezanosti moždanih regija.
Put ka preciznijem lečenju
Nalazi bi mogli da objasne i zbog čega su ranija istraživanja mozga kod depresije ponekad davala protivrečne rezultate. Ako jedna grupa pacijenata ima pojačanu, a druga oslabljenu povezanost moždanih regija, posmatranje svih obolelih kao jedne grupe može da prikrije te razlike.
Ipak, naučnici naglašavaju da još nije moguće na osnovu snimanja moždane aktivnosti odabrati najbolju terapiju za pojedinog pacijenta. Dugoročni cilj je da se određeni simptomi pouzdano povežu sa obrascima moždane aktivnosti, što bi jednog dana moglo da pomogne u preciznijem izboru lečenja.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs