Hroničan bol, depresija i visok pritisak: Kako su povezani i šta može da pomogne bez lekova?
Hroničan bol bol ne iscrpljuje samo telo, već i psihu, pa se često povezuje i sa depresijom. Reč je o bolu koji traje duže od tri meseca i najčešće zahvata mišiće, kosti, zglobove ili okolna tkiva, ali posledice mogu da budu mnogo šire.
Novo istraživanje objavljeno početkom 2026. godine ukazuje da bi ova tegoba mogla da bude povezana i sa povišenim krvnim pritiskom. U studiji koja je obuhvatila više od 200.000 ljudi, osobe sa dugotrajnim i rasprostranjenim (koji zahvata više delova tela) bolom imale su čak 75 odsto veći rizik od razvoja hipertenzije, dok je i kratkotrajan bol nosio blago povećanje rizika. Iako ova veza ne dokazuje uzrok, stručnjaci smatraju da ključnu ulogu ima stres koji prate i bol i depresija.
- Hroničan bol i depresija često idu zajedno, a oba stanja aktiviraju fiziološke reakcije stresa koje mogu da doprinesu porastu krvnog pritiska - objašnjava dr Danijel Sarno sa Harvardskog medicinskog fakulteta. Upravo zato se sve češće naglašava potreba da se kod ovih pacijenata redovno proverava i mentalno zdravlje i pritisak.
Šta pomaže osim lekova
Kada je reč o terapiji, lekovi mogu da pomognu, ali nisu bez rizika. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena, mogu da podignu krvni pritisak, dok lokalni preparati za zglobove često imaju manje neželjenih efekata. Kod neurološkog bola koriste se i lekovi poput gabapentina ili pregabalina, a kod kombinacije bola i depresije ponekad se uvode i antidepresivi.
Ipak, sve više se naglašava značaj pristupa bez lekova. Fizička aktivnost se izdvaja kao jedna od najefikasnijih metoda, posebno uz podršku fizioterapeuta koji može da prilagodi program vežbi. Pored toga, važni su kvalitetan san, uravnotežena ishrana, smanjenje stresa, izbegavanje alkohola i duvana, kao i održavanje socijalnih kontakata.
Kako um i telo zajedno utiču na bol
Veliku ulogu imaju i psihološke metode. Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže da se promeni način na koji osoba doživljava bol, čime se smanjuje osećaj patnje i poboljšava svakodnevno funkcionisanje. Programi zasnovani na vežbanju pažnje (mindfulness) dodatno pomažu u kontroli stresa i emocionalnih reakcija, dok nove terapije - poput terapije preoblikovanja bola ili neurostimulacije - mogu da budu posebno korisne kod stanja poput fibromialgije.
Dodatno olakšanje mogu da donesu joga, akupunktura, masaža i osteopatske tehnike.
- Najbolji rezultati postižu se kada se pristup prilagodi svakom pacijentu i kada se kombinuju različite metode, uz lekove kada su neophodni. Hroničan bol, depresija i povišen pritisak često su povezani više nego što se na prvi pogled čini, pa je važno posmatrati ih kao deo iste zdravstvene slike - poručuje dr Danijel Sarno.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
