Jednostavan test krvi mogao bi da otkrije depresiju: Naučnici pronašli trag u imunim ćelijama
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Analiza krvi mogla bi jednog dana da pomogne u ranijem prepoznavanju depresije.
- Ubrzano biološko starenje monocita povezano je sa beznađem, osećajem neuspeha i gubitkom zadovoljstva, ali ne i sa fizičkim simptomima.
- Nalazi su dobijeni na uzorku od 440 žena, među kojima su bile i žene sa HIV-om, ali potrebne su dodatne studije.
Analiza krvimogla bi jednog dana da pomogne u ranijem prepoznavanju depresije i boljem prilagođavanju lečenja, ali istraživanja su još u ranoj fazi.
Naučnici su otkrili da biološko starenje određenih belih krvnih zrnaca može biti povezano sa pojedinim simptomima depresije, što otvara mogućnost razvoja novih metoda za prepoznavanje ovog mentalnog poremećaja. Istraživanje je pokazalo da su promene u imunim ćelijama povezane sa beznađem, osećajem neuspeha i gubitkom sposobnosti da se uživa u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo.
Ovi rezultati mogli bi da doprinesu razvoju objektivnih bioloških pokazatelja depresije, koja se danas prvenstveno dijagnostikuje na osnovu simptoma i razgovora sa pacijentom. Ipak, važno je naglasiti da naučnici još nisu razvili potvrđen test krvi koji može pouzdano da otkrije depresiju.
Studiju su sproveli istraživači povezani sa Univerzitetom u Njujorku, a rezultati su objavljeni u časopisu The Journals of Gerontology: Series A.
Zašto je depresiju teško prepoznati?
Depresija se ne ispoljava na isti način kod svih ljudi. Kod nekih preovlađuju fizički simptomi, kao što su iscrpljenost, promene apetita i uznemirenost, dok drugi najviše osećaju beznađe, gubitak interesovanja i nemogućnost da uživaju u svakodnevnim aktivnostima.
Ovaj poslednji simptom poznat je kao anhedonija i predstavlja jedan od karakterističnih znakova depresije.
Lekari dijagnozu postavljaju procenom simptoma, njihovog trajanja i uticaja na svakodnevno funkcionisanje. Laboratorijske analize mogu pomoći u otkrivanju drugih zdravstvenih problema koji izazivaju slične tegobe, ali za sada ne postoji rutinski prihvaćen krvni test kojim se sama depresija može potvrditi.
- Depresija nije poremećaj koji se kod svih ispoljava na isti način, zbog čega je važno uzeti u obzir različite manifestacije, a ne samo kliničku dijagnozu - navela je Nikol Bolije Perez, vanredna profesorka na Koledžu za medicinske sestre Rori Majers Univerziteta u Njujorku i autorka studije.
Zašto su istraživači proučavali žene sa HIV-om?
Istraživački tim proučavao je žene koje žive sa HIV-om, kao i žene koje nemaju ovu infekciju. Razlog je to što se depresija češće javlja kod osoba koje imaju određena hronična oboljenja, uključujući stanja koja utiču na imuni sistem.
Kod osoba sa HIV-om na mentalno zdravlje mogu uticati dugotrajna upala, društvena stigma i različiti socioekonomski faktori. Neotkrivena ili nelečena depresija može otežati i redovno uzimanje antiretrovirusne terapije, koja je ključna za kontrolu infekcije.
Naučnike je posebno zanimalo biološko starenje, odnosno promene u organizmu koje ne moraju da odgovaraju broju godina koje osoba ima.
Za razliku od hronološke starosti, biološka starost odražava promene koje se vremenom dešavaju u ćelijama i tkivima. Istraživači je, između ostalog, procenjuju pomoću takozvanih epigenetskih satova, koji analiziraju hemijske promene na DNK i na osnovu njih procenjuju biološko starenje.
Analiza krvi pokazala vezu sa beznađem i gubitkom zadovoljstva
U istraživanju je učestvovalo 440 žena, od kojih je 261 živela sa HIV-om, dok 179 nije imalo ovu infekciju.
Simptomi depresije procenjivani su standardizovanim upitnikom koji obuhvata 20 stavki i uzima u obzir fizičke i psihičke tegobe. Istraživači su zatim analizirali uzorke krvi koristeći dva različita epigenetska sata.
Jedan je procenjivao biološko starenje u različitim vrstama ćelija i tkiva, dok je drugi bio usmeren na monocite, vrstu belih krvnih zrnaca koja učestvuje u odbrani organizma od infekcija i drugih pretnji.
Rezultati su pokazali da je ubrzano biološko starenje monocita povezano sa određenim psihičkim i kognitivnim simptomima depresije, naročito sa anhedonijom, beznađem i osećajem neuspeha. Ova povezanost uočena je i kod žena sa HIV-om i kod onih koje nisu imale infekciju.
Međutim, istraživači nisu pronašli istu povezanost sa fizičkim simptomima depresije. Takođe, širi epigenetski sat, koji je procenjivao starenje u više vrsta ćelija i tkiva, nije pokazao vezu sa simptomima depresije.
Ovi nalazi ukazuju na to da bi praćenje promena u određenim imunim ćelijama moglo da pruži preciznije informacije o nekim aspektima mentalnog zdravlja nego opšta procena biološkog starenja.
Može li krvni test promeniti dijagnostiku depresije?
Iako rezultati otvaraju zanimljive mogućnosti, istraživanje još ne znači da se depresija može dijagnostikovati jednostavnim vađenjem krvi.
Potrebne su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li se uočena povezanost može potvrditi u različitim grupama ljudi, koliko bi takav test bio pouzdan i da li bi mogao da pomogne u ranijem prepoznavanju poremećaja.
Ukoliko buduća istraživanja potvrde ove rezultate, biološki markeri mogli bi jednog dana da dopune razgovor sa pacijentom i standardnu psihijatrijsku procenu. To bi potencijalno omogućilo bolje prepoznavanje različitih oblika depresije i individualizovaniji pristup lečenju.
Istraživači razmatraju i mogućnost da bi biološki pokazatelji u budućnosti mogli da pomognu u proceni koji bi tretman mogao biti najdelotvorniji za određenu osobu. Ipak, za takvu primenu zasad nema dovoljno dokaza.
- Cilj u mentalnom zdravlju bio bi da se subjektivno iskustvo pacijenta poveže sa objektivnim biološkim testiranjem - istakla je Perez.
Za sada, najvažniji doprinos studije jeste otkriće moguće veze između starenja specifičnih imunih ćelija i određenih simptoma depresije. To je novi pravac istraživanja, ali ne i zamena za stručnu procenu, dijagnozu i pravovremeno lečenje.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs