Napravljen najveći atlas tkiva na svetu: Veštačka inteligencija dobija novu ulogu u borbi protiv raka
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNaučnici sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Lozani (EPFL) napravili su najveću javno dostupnu zbirku mikroskopskih snimaka tkiva na svetu, koja bi mogla da unapredi primenu veštačke inteligencije u istraživanju raka. Novi atlas, nazvan "spora", omogućava detaljnije proučavanje odnosa između ćelija i načina na koji se bolesti razvijaju.
Kada lekari analiziraju tumor, nije važno samo koje se ćelije u njemu nalaze, već i kako su raspoređene i kako međusobno deluju. Odnos malignih i okolnih imunskih ćelija, na primer, pruža dragocene informacije o napredovanju bolesti i mogućem odgovoru na terapiju.
Ovi odnosi proučavaju se pomoću prostorne proteomike, tehnologije koja meri desetine proteina u tkivu, uz očuvanje podataka o njihovom položaju. Međutim, laboratorije koriste različitu opremu i metode, zbog čega je objedinjavanje rezultata dosad predstavljalo veliku prepreku.
Više od 13.000 snimaka tkiva
Atlas "spora" nastao je tokom dve godine saradnje naučnika i medicinskih stručnjaka iz Švajcarske, uz učešće Evropskog instituta za bioinformatiku (EMBL-EBI). Sadrži 13.546 snimaka tkiva od 5.477 pacijenata, koji obuhvataju 14 vrsta tkiva i pet tehnologija snimanja.
Istraživači su standardizovali podatke o proteinima, povezali medicinske informacije i identifikovali pojedinačne ćelije, omogućavajući upoređivanje rezultata različitih studija.
- Prikupljanje i usklađivanje podataka iz različitih istraživanja oduzima ogromno vreme i predstavlja veliku prepreku razvoju veštačke inteligencije. Želimo da istraživačima omogućimo da odmah koriste pripremljene podatke i usredsrede se na biološka pitanja - objašnjava Benedikt fon Kverfurt, prvi autor studije.
Korak ka preciznijoj terapiji
Pored snimaka, atlas sadrži alate za razvoj i proveru AI modela, uključujući procenu njihove pouzdanosti na podacima iz različitih laboratorija i grupa pacijenata. Iako je trenutno prvenstveno namenjen istraživanju raka, naučnici planiraju da ga prošire na druge bolesti i vrste tkiva.
- Naš cilj je da saznanja dobijena analizom hiljada uzoraka pretvorimo u informacije koje će koristiti pojedinačnim pacijentima. Želimo da unapredimo predviđanje toka bolesti i utvrdimo koje terapije će im najviše koristiti - ističe Šarlot Bune, rukovodilac istraživanja.
Izvor: Miragenews.com/Zdravlje.kurir.rs