Bezglutenska ishrana veliki udar na kućni budžet: Polovina obolelih troši više od 10.000 dinara mesečno
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Više od polovine ispitanika mesečno troši preko 10.000 dinara više na bezglutensku hranu, a 75 % najmanje 6.000 dinara više. Za 62 % je teško da u svom mestu pronađu odgovarajuće proizvode.
- Ishrana van kuće je veliki problem: 38 % nema nijedan bezbedan restoran ili kafić u gradu, a 81 % izbegava proslave, putovanja i izlaske zbog straha od hrane.
Ishrana bez glutena za mnoge porodice u Srbiji predstavlja mnogo više od promene jelovnika. Ona podrazumeva veće troškove za hranu, stalnu potragu za odgovarajućim proizvodima i odricanje od brojnih društvenih aktivnosti.
To pokazuju rezultati ankete Nacionalnog udruženja „Alergija i ja“, sprovedene od 1. septembra do 15. oktobra 2026. godine među osobama sa celijakijom, intolerancijom na gluten i nutritivnim alergijama, kao i roditeljima dece sa ovim stanjima.
Bezglutenska hrana opterećuje kućni budžet
Finansijski troškovi predstavljaju jedan od najvećih problema.
Više od polovine ispitanika (51 odsto) mesečno izdvaja preko 10.000 dinara više za hranu nego što bi trošilo na standardnu ishranu. To znači dodatni godišnji izdatak veći od 120.000 dinara. Čak 75 odsto ispitanika troši najmanje 6.000 dinara više svakog meseca.
Međutim, ni veći budžet ne rešava uvek problem dostupnosti. Za 62 odsto ispitanika teško je ili veoma teško da u prodavnicama u svom mestu pronađu odgovarajuće proizvode. Najčešće nedostaju osnovne namirnice, poput hleba, peciva, kora za pitu, lisnatog testa i testenine.
Izlazak u restoran za mnoge je gotovo nemoguć
Poseban izazov predstavlja ishrana van kuće. Za 38 odsto ispitanika u njihovom gradu ne postoji nijedan restoran ili kafić koji smatraju bezbednim za obrok, dok još 51 odsto navodi da ima samo jedno ili dva takva mesta.
Zbog straha da neće moći da pronađu odgovarajuću hranu, čak 81 odsto ispitanika izbegava proslave, putovanja ili izlaske, a 46 odsto to čini često.
- Ne možemo nigde da krenemo bez ručnog frižidera i punih torbi hrane, za svaki slučaj - napisao je jedan od učesnika ankete.
Na dijagnozu se čeka godinama, a razumevanje okoline izostaje
Problemi često počinju mnogo pre nego što se utvrdi uzrok tegoba. Kod 43 odsto ispitanika prošlo je više od tri godine od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze.
Ni nakon dijagnoze svakodnevica ne postaje jednostavnija. Samo četiri odsto ispitanika oseća da okolina u potpunosti razume ozbiljnost njihovog stanja, dok se 38 odsto često oseća neshvaćeno. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna informisanost o pravima – čak 69 odsto ispitanika nije sigurno koja im prava garantuje zakon.
Kada je reč o promenama koje bi im najviše olakšale život, ispitanici najčešće izdvajaju veći broj bezbednih restorana i pekara (47 odsto), bolju edukaciju ugostitelja i javnosti o unakrsnoj kontaminaciji (33 odsto), kao i niže cene bezglutenskih proizvoda (33 odsto). Među važnim potrebama navode i bolju dostupnost ovih namirnica u prodavnicama i veću podršku države.
- Ovi podaci pokazuju da celijakijai alergije na hranu nisu stvar izbora ni dijete, već svakodnevni izazov koji utiče na zdravlje, kućni budžet i društveni život. Zato Gluten Free festival okuplja na jednom mestu proizvođače, stručnjake i porodice, kako bi bezbedna hrana postala dostupnija, a razumevanje veće - izjavila je Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja „Alergija i ja“.
Treći Gluten Free Festival 5. decembra u Beogradu
Treći Gluten Free Festival biće održan 5. decembra 2026. godine u BEO Shopping Centru u Beogradu. Posetioci će imati priliku da upoznaju domaće proizvođače bezglutenske hrane, probaju i kupe njihove proizvode, ali i razmene iskustva sa osobama i porodicama koje se suočavaju sa sličnim izazovima.