Muškarci koji obavljaju zahtevan posao, a da za to nisu odgovarajuće nagrađeni imaju dvostruko veću verovatnoću od razvijanja srčane bolesti od onih čiji su poslovi manje naporni i više zadovoljavajući, pokazuju nova istraživanja.
Težina posla i disbalans u količini uloženog truda i visine nagrade ima isti uticaj na rizik od pojave srčanih oboljenja kao i gojaznost, glavni je zaključak studije koju su sproveli kanadski lekari, a koja je objavljena u časopisu "Cirkulacija: Kardiovaskularni kvalitet i rezultati” koji objavljuje Američko udruženje za zdravlje srca.
Naučnici iz kanadske Univerzitetske bolnice Kvebek-Laval pratili su od 2000. do 2018. godine oko 6.500 ljudi, prosečne starosti oko 45 godina, koji su se bavili većinom kancelarijskim poslovima, kako bi ustanovili kako stres utiče na kardiovaskularno zdravlje.
Smanjenje stresa je neophodno
I dok su dobijeni rezultati bili nejasni kod žena, što može da ukazuje na njihovu veću otpornost na uticaj radnog okruženja na zdravlje, muški ispitanici koji su prolazili stresne radne uslove i koji su izjavili da ulažu mnogo truda ali da zauzvrat ne dobijajau adekvatnu nagradu, bili su suočeni sa dvostruko većim rizikom od pojave srčanih oboljenja nego muškarci koji nisu imali slične psihosocijalne stresove.
„Ova studija ističe potrebu da se proaktivno pozabavimo stresnim radnim uslovima kako bismo stvorili zdravije radno okruženje, koje će biti od koristi kako za zaposlene tako i za poslodavce. Rezultati koje smo dobili ukazuju da bi intervencije u svrhu smanjenja stresora iz radnog okruženja mogle biti posebno delotvorne za muški pol, ali da bi sigurno bile pozitivne i za žene, jer su ti faktori stresa usko povezani i sa drugim čestim zdravstvenim problemom, a to je depresija”, izjavila je dr Matilda Lavinj-Robišaud, vođa istraživanja.
Promovisanje ravnoteže između privatnog i poslovnog života
Disbalans između uloženog truda i visine nagrade se dešava kada zaposleni ulažu dosta truda u svoj posao, a nagrada koju dobiju zauzvrat, u smislu plate, priznanja ili sigurnosti, je nedovoljna ili nejednaka uloženom trudu.
Intervencije koje bi mogle da utiču na smanjenje rizika od pojave srčanih oboljenja bile bi promovisanje ravnoteže između privatnog i poslovnog života, poboljšanje komunikacije između poslodavaca i zaposlenih, ali i omogućavanje zaposlenima da imaju više kontrole nad svojim poslom, preporuka je istraživača.
Izvor: AHA journals