IMATE LI TRAUME IZ DETINJSTVA? I vikanje i vređanje su zlostavljanje, ostavljaju POSLEDICE koje moraju da se LEČE

Verovatno poznajete nekoga čiji su roditelji često vikali ili koristili preteće reči kada su bili dete? Za ljude koji to doživljavaju, čak i od staratelja ili nastavnika, posledice verbalnog zlostavljanja u detinjstvu mogu se osetiti i videti i u kasnijem razvoju, i povezane su sa povećanim rizikom od pojave besa, depresije, zloupotrebe ilegalnih supstanci, samopovređivanja i gojaznosti.

Verbalno zlostavljanje vodi do depresije, anksioznosti, ali i samoubistva

Studija, objavljena u časopisu "Zlostavljanje i zapostavljanje dece: Međunarodni žurnal" navodi da zbog neposrednih i dugoročnih posledica, verbalno zlostavljanje treba posmatrati i proučavati kao samostalan oblik maltretiranja u detinjstvu, jer samo tako može da se obezbedi ciljana prevencija i reši trajna šteta koju reči mogu da nanesu, napisali su autori studije.

- Jasno je da verbalno zlostavljanje u detinjstvu od strane odraslih ima neposredne posledice, da se deca osećaju nevoljeno, napušteno i poniženo, što se nadalje proteže kroz njihov životni vek, i može da vodi do depresije, anksioznosti, ali i samoubistva, kaže glavni autor studije, Šanta Dube, istraživač i direktor master programa javnog zdravlja na Univerzitetu Vingejt u Severnoj Karolini. Ovaj „skriveni problem“ može dovesti do brojnih problema u odraslom dobu i mora biti na radaru otkrivanja, dodaje ona.

Studija naglašava potrebu da se obrati pažnja na verbalno zlostavljanje, jer su posledice podjednako značajne kao i kod fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, kaže dr Hilit Kleter, psihijatar na Klinici za pedijatriju Univerziteta Stanford i šef Klinike za stres i otpornost u Kaliforniji. „Verbalno zlostavljanje nije prepoznato kao ozbiljno kao neki drugi oblici maltretiranja, a nalazi ove studije daju snažnu podršku činjenici da to treba da se promeni“, kaže ona.

Roditelji, nastavnici, treneri - najčešći zlostavljači

Pregledom je utvrđeno da su glavni počinioci verbalnog zlostavljanja u detinjstvu od strane odraslih upravo roditelji (76,5 odsto), drugi odrasli staratelji u kući (2,4 odsto) i nastavnici (12,71 odsto). Kao verbalni zlostavljači se navode još i treneri i policija, od kojih svaki čini 0,6 odsto.

Iako se verbalno zlostavljanje često može svesti na minimum, šteta koju može da izazove je značajna, kaže Kleter.

- Uticaji verbalnog zlostavljanja u detinjstvu primećuju se kod dece i adolescenata, i ako se ne leče, mogu da se protegnu i u odraslo doba i utiču na mentalno i fizičko zdravlje. I u istraživanjima i po mom iskustvu, to može dovesti do čitavog niza različitih stanja, uključujući posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), depresiju, povećan rizik od zloupotrebe supstanci i samoubilačke misli - tako da ima veoma značajne posledice, objašnjava Kleter.

U nekim kulturama u svetu verbalno zlostavljanje se ne smatra lošim

Verbalno zlostavljanje često ostaje neprepoznato, delom zato što je komplikovano, objašnjava Kleter. Postoje kulturni faktori koji utiču na to. U nekim kulturama se smatra prihvatljivim, pod parolom – tako su mene vaspitali, pa ću i ja tako vaspitavati svoju decu.

U svim pregledanim studijama, vikanje i vrištanje se bili najčešće dokumentovani tip verbalnog zlostavljanja. Ali učestalost vrste ponašanja ne bi trebalo da bude jedini factor u tome šta predstavlja verbalno zlostavljanje, napisali su autori. Namera, isporuka i neposredni efekat na decu su takođe važni faktori.

Prekidanje ciklusa zlostavljanja počinje od počinilaca

Istraživači su izneli argumente za usvajanje termina „verbalno zlostavljanje u detinjstvu” umesto „emocionalno zlostavljanje”, termina za koji tvrde da je dvosmislen i da se fokusir na reakciju žrtve. Korišćenjem termina „verbalno zlostavljanje u detinjstvu“, fokus se stavlja na postupcke odrasle osobe, a ta razlika bi mogla da bude početna tačka za prevenciju, ako bi postala samostalna podvrsta, napisali su.

Ogroman napredak je napravljen u povećanju svesti i terapija usmerenih na počinioce fizičkog i seksualnog zlostavljanja, što je dovelo do smanjenja ovih oblika maltretiranja, kaže Dube. „Ako se fokusiramo na 'verbalno zlostavljanje' od strane počinilaca, a ne samo na 'emocionalno zlostavljanje' među žrtvama, mogli bismo razviti slične akcije kako bismo sprečili verbalno zlostavljanje u detinjstvu i njegove posledice. Prekidanje međugeneracijskih ciklusa počinje od odraslih.”

Šta učiniti ako i dalje osećate uticaj verbalnog zlostavljanja iz detinjstva?

Ako neko prepozna da je doživeo verbalno zlostavljanje u detinjstvu i shvati da to i dalje ima negativne posledice, preporučeni tretman je psihoterapija, kaže Kleter.

„Iako postoje značajne posledice za ovu vrstu zlostavljanja, želim da naglasim da je i ona veoma izlečiva. Ako patite od ovakvih posledica, potražite pomoć, jer postoje veoma efikasne terapije koje mogu da naprave veliku razliku u nečijem životu“, kaže ona.

Tip psihoterapije zasnovan na dokazima za ljude koji su iskusili verbalno zlostavljanje u detinjstvu je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT). Ovaj pristup lečenju traume i PTSP-a u vezi sa traumom iz detinjstva može da pomogne ljudima da promene svoje misli i uverenja o traumi kako bi im pomogli da se oporave od negativnih iskustava iz detinjstva.

Izvor: Everyday Health