ZNATE LI ŠTA JE TENDINITIS? Ako se ne leči, povećava rizik od PUCANJA TETIVE

Shutterstock

Tendinitis je zapaljenje debelih vlaknastih struktura koje vezuju mišiće za kost tj. tetiva. Tendinitis izaziva bol i osetljivost neposredno izvan zgloba. Može pojaviti u bilo kojoj tetivi ali najčešće nastaje oko ramena, laktova, zglobova, kolena i peta.

Tendinitis može biti uzrokovan iznenadnom povredom. Većina ljudi razvije tendinitis jer poslovi koje obavljaju ili hobiji uključuju pokrete koje ponavljaju iznova i iznova što ostavlja stres na tetive.

Pravilno kretanje posebno je važno kada zbog sporta kojim se bavite ili posla koji opbavljate, ponavljate nekoliko povreda. Nepravilno kretanje može preopteretiti tetivu i dovesti do tendinitisa.

Tendinitisa se leči mirovanjem, fizikalnom terapijom i lekovima za smanjenje bolova. Dugotrajna upala tetiva može dovesti do pucanja tetive št zahteva operaciju.

Simptomi tendinitisa se obično javljaju tamo gde se tetiva vezuje za kost i uključuju:

  • Bol, koji se često opisuje kao tup bol, posebno kada se pomera povređeni ekstremitet ili zglob
  • Mesto je obično mekano na dodir
  • Javlja se i blagi otok

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Faktori rizika

Faktori rizika za razvoj tendinitisa uključuju godine starosti, obavljanje poslova koji podrazumevaju ponavljanje istih pokreta, obavljanje fizičkih aktivnosti u lošoj formi i uzimanje određenih lekova.

Starost - Sa godinama tetive postaju manje fleksibilne što ih čini podložnijim povredama.

Rad - Tendinitis je češći kod ljudi čiji poslovi uključuju:

  • Ponovljene pokreti
  • Neugodne pozicije
  • Pokrete koji se obavljaju iznad visine glave
  • Česta izloženost jakim vibracijama
  • Prisilne pokreti

Kada obavljate fizičke aktivnosti, rizik od pojave tendinitisa može se uvećati zbog:

  • Naglog povećanja trajanja ili težine treninga
  • Loše oprema, kao što su stare cipele
  • Vežbanja na tvrdim površinama, kao što su betonske podloge ili podovi u teretani
  • Premalo vremena za oporavak nakon povrede ili premalo vremena da se ponovo naviknete na aktivnost nakon slobodnog vremena
  • Loše držanje ili pokreti tela

Takođe, određena oboljenja, kao što je dijabetes, mogu povećati rizik od tendinitisa ali i uzumanje nekih lekova kao što su:

  • Pojedini antibiotici (poznati kao fluorokinolini)
  • Kortikosteroidi
  • Inhibitori aromataze (koji se koriste za smanjenje rizika od raka dojke)

Bez lečenja, tendinitis može povećati rizik od pucanja ili kidanja tetive a potpuno pokidana tetiva može zahtevati operaciju.

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Da biste smanjili mogućnost razvoja tendinitisa, potrudite se da:

  • Izbegavate aktivnosti koje predstavljaju preveliki stres na vaše tetive, posebno tokom dužeg perioda. Ako osetite bol tokom vežbe, zaustavite se i odmorite se.
  • Ako vam jedna vežba ili aktivnost izaziva bol, pokušajte nešto drugo. Unakrsni trening vam može pomoći da kombinujete na primer trčanje, sa vežbama manjeg uticaja, kao što je biciklizam ili plivanje, možete sebi da stvorite probleme sa tetivama. Uvek je bolje potražiti savet profesionalaca kada započinjete bavljenje novim sport ili koristite opremu za vežbanje.
  • Nakon vežbanja važno je da se dobro i pravilno istegnete. Najbolje vreme za istezanje je posle vežbanja, kada su mišići zagrejani.
  • Uverite se da su vaša stolica, tastatura i radna površina pravilno postavljeni za vašu visinu, dužinu ruku i zadatke koje obavljate. Ovo će vam pomoći da zaštitite zglobove i tetive od stresa.
  • Jačajte mišiće koji se najviše koriste u aktivnosti koju obavljate što će vam pomoći da bolje podnesete opterećenje.

Kada posetiti doktora?

Većina slučajeva tendinitisa reaguje na samonegu. Obratite se svom lekaru ako se vaši simptomi ne smanje nakon nekoliko dana i ako vam smetaju u svakodnevnim aktivnostima.

Prenela: O.M.

(kurir.rs/mayoclinic.org)