Istraživanje
ZNACI KOJI UPOZORAVAJU NA BRZO STARENJE MOZGA: Mogu se javiti već u 30-im i upućivati na Alchajmerovu bolest
Brzina starenja ljudskog mozga zavisi u većoj meri od opšteg zdravlja i načina života. Prema naučnim istraživanjima, mozak može da stari brže od optimalnog, posebno ako su prisutni znaci predstavljeni u nastavku.
> 11:26h
Finski naučnici objavili su zanimljivu studiju u kojoj su predstavili da veoma cinični stariji ljudi imaju veću stopu kognitivnog pada. Ali to nije sve, jer i oni uglavnom umiru ranije. Glavni razlog za to je, između ostalog, povećan kortizol, koji se stvara u stresnim situacijama i negativno utiče na zdravlje mozga.
Iako je teško koncentrisati se tokom velikog uzbuđenja i napetosti, potrebna je pažnja ako vam se to stalno dešava. Istraživački tim USC otkrio je da je stalno lutanje pažnje znak kognitivnog starenja. Ova osobina se može pojaviti u mozgu već sa 30 godina i jedan je od znakova moguće Alchajmerove bolesti.
Ako imate problema sa koncentracijom kada ste pod stresom, kognitivno testiranje može pomoći da se utvrdi da li ste skloni kognitivnom padu. Mentalne igre kao što su slagalice i ukrštene reči mogu biti od pomoći u jačanju vaše sposobnosti koncentracije.
Pacijenti koji imaju problema sa pamćenjem obično ih ne prepoznaju
Ako zaboravite na termin i slično, to ne znači mnogo, jer se svakome može desiti. Kada stalno zaboravljate šta ste se dogovorili da uradite, potpuno nenamerno, a prijatelji vam na to ukazuju, shvatite ovu povratnu informaciju ozbiljno.
- Pacijenti koje vidim i koji imaju problema sa pamćenjem obično ne prepoznaju da ih imaju i veruju da im ništa nije u redu - kaže Tomas R. Vidić, saradnik na Američkoj akademiji za neurologiju.
Ali to je veoma važan znak na koji treba paziti, pa slušajte šta vam kažu prijatelji i porodica i potražite odgovarajući medicinski savet.
San je važan zaštitnik mozga
Preterani umor je još jedna ključna karakteristika koja je istaknuta u nekoliko studija, uključujući studiju o starenju klinike Mejo.
Umor tokom dana ne samo da znači da mozak ne dobija adekvatan restorativni odmor koji mu je potreban noću, već može uticati na fizičke promene u mozgu koje su povezane sa starenjem.
- San je važan zaštitnik mozga - kaže Nil Graf-Radford, profesor neurologije na klinici Mejo na Floridi.
On dodaje da su istraživanja pokazala da apneja u snu zapravo može da smanji hipokampus – ključni deo mozga povezan sa učenjem i pamćenjem. Za zdravlje mozga preporučuje se najmanje sedam do osam sati kvalitetnog sna po noći, piše portal aktivni.si.
Prenela: O.M.
(izvor: danas.rs/kurir.rs)