ŠTA UZROKUJE SINDROM HRONIČNOG UMORA? Odgovor se krije u mikrobiomu creva
Poslednjih godina, naučnici su došli do zakljućaka da mikrobiomi (zajednica mikroorganizama) igra u veoma važnu ulogu u našem zdravlju. Prethodna istraživanja pokazuju da mikrobiota direktno utiče na razne bolesti kao što su celijakija, inflamatorna bolest creva, astma, dijabetes, bolesti srca i rak. Sada dve nove naučne studije pokazuju vezu između crevnog mikrobioma i sindroma hroničnog umora. Istraživači veruju da ovi rezultati mogu pomoći u razvoju novih tretmana i dijagnostičkih mogućnosti za ovu bolest.
Sindrom hroničnog umora je hronična bolest koja pogađa oko 24 miliona ljudi širom sveta, a za koju trenutno ne postoji poseban tretman ili lek. Ipak, dve nove studije pokazuju vezu između mikrobioma creva i sindroma hroničnog umora.
Ljudsku mikrobiotu čine svi mikroorganizmi (bakterije, gljive, virusi) koji žive u i na ljudskom telu, a najveći deo čine bakterije dok se termin mikrobiom odnosi na ceo genetski materijal ovih mikroorganizama, piše magazin Medical News Today.
Dve studije nedavno objavljene u časopisu Cell Host & Microbe, pokazuju vezu između mikrobioma creva i hroničnog umora.
Simptomi hroničnog umora
Glavni simptom ove hronične bolesti je osećaj intenzivnog umora koji ne prolazi ni nakon odmora. Osećaj umora se može pogoršati nakon fizičkih i mentalnih aktivnosti. Mogu se javiti i neki od ovih simptoma:
- teškoće sa spavanjem
- problemi sa razmišljanjem i/ili pamćenjem
- gubitak kose
- abnormalnosti telesne temperature
- vrtoglavica
- promene težine
- simptomi slični gripu
- upaljeno grlo
- bol u mišićima, stezanje ili grčevi
- osip
- bol u grudima
Osobe sa hroničnim umorom imaju smanjenu bakterijsku raznovrsnost
Kod hroničnog umora, analiza sastava crevnog mikrobioma pokazala je smanjenu bakterijsku raznovrsnost (Firmicutes philum), a promene, kao što su povećanje Alistipesa i smanjenje Faecalibacterium, mogu se smatrati glavnim biomarkerom hroničnog umora. Tačnije, brojnost F. prausnitzii bila je obrnuto proporcionalna ozbiljnosti umora - kaže dr Hektor Bonila, medicinski direktor klinike Stanford i dodaje:
- Ove promene u populaciji mikrobioma povezane su sa povećanjem pro-inflamatornih vrsta i smanjenjem anti-inflamatornih vrsta.
Za sledeće korake u ovom istraživanju, dr Bonila je rekao da bi voleo da istraživači potvrde ove studije u različitim populacijama i utvrde koji simptomi su više povezani sa promenama u mikrobiomu.
- Pored bakterija, pogledajte koje vrste proteina su povezane sa ovim promenama na panelu, jer znanje nam može pomoći da počnemo da razvijamo ciljeve za terapiju - preporučio je on.
(kurir.rs/medicalnewstoday.com)
Smuti od kelja čisti organizam: Pune su ga pijace, iskoristite njegove benefite i uverite se zašto ga smatraju kraljem povrća