Srce brže stari zbog anksionosti i razdražljivosti: Ako želite da sačuvate zdravlje recite zbogom mrzovolji

Promo

Osobine ličnosti kao što su anksioznost i razdražljivost povezane su sa ranim znacima starenja srca, pokazalo je najnovije istraživanje.

Tim naučnika sa londonskog Univerziteta „Queen Mary“ tokom svoje istraživačke studije pregledao je snimke srca 36.300 pacijenata, koji su ispunili upitnik o svom načinu života, odnosno o "neurotičnom ponašanju" koje je posledica nervoze, lošeg raspoloženja, razdražljivosti, preterane zabrinutosti...

U studiji se ističe da mrzovoljni ljudi češće imaju probleme sa srcem. Studija je povezala osobine ličnosti kao što su anksioznost i razdražljivost sa ranim znacima starenja srca i većom verovatnoćom pacijenata da imaju „manje, slabije funkcionalne komore sa nižim LV (levo ventrikularna) masa i veću ukočenost arterija”.

- Znamo da postoje važne i jake veze između mentalnog zdravlja i kardiovaskularnih ishoda. Naša studija je otkrila da se štetne promene na srcu vide kod ljudi sa neurotičnim osobinama ličnosti, kao što su anksioznost, depresija i preteranu zabrinutost. Čak i kada se uzmu u obzir faktori načina i stila života, kao što su uzimanje alkohola, cigareta, povećana telesna masa, starost, jasno je da su neurotične osobine kod ljudi povezane sa znacima bržeg starenja srca - rekao je Stefen Petersen, profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu „Queen Mary".

Većina kardiologa je svesna važnosti lečenja depresije kod pacijenata sa bolestima srca. Studije su pokazale da kada je neko imao kardiovaskularni poremećaj, za njega je prognoza mnogo gora ako ima i depresiju.

Ova studija naglašava potrebu da zdravstveni radnici budu svesni da pacijenti koji imaju imaju probleme sa mentalnim zdravljem mogu i te kako imati koristi od psihološke podrške jer bi to pomoglo u u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.

Takođe, istraživači su u studiji povezali veću sklonost pojedinca sa neurotičnim osobinama i kao posledicu čestu pojavu i povezanost miokardijalne fibroze sa starenjem arterija.

Profesor Peterson istakao je da će njegov tim pokušati da otkrije na koji način i kojim mehanizmima karakterne crte pojedinca dugoročno utiču na funkcije rada srca, kao i na rizik od nastanka i razvoja srčanih oboljenja.

Prenela: V.N.

Izvor: Independent.co.uk/ Kurir.rs

TAGOVI