Mnoge navike deo su naše svakodnevne rutine pa možda nismo ni svesni da imaju štetan uticaj na naše mentalno zdravlje i osećaj blagostanja. Neke od loših navika, poput ispijanja prevelikih količina kofeina i skrolovanja kroz društvene mreže, mogu zaista uzeti svoj danak tokom vremena. Ovo je 10 neočekivanih navika koje mogu biti krive za vašu povećanu anksioznost.
Preskačete obroke (čak i povremeno)
Iako bi povremeni brzi zalogaji umesto regularnog obroka mogli biti u redu, preskakanje obroka kao rutina može biti štetno za vaše mentalno zdravlje. Ne samo da to znači da vam nedostaju vitalni vitamini i hranljive materije koje su vam potrebne da biste ostali zdravi, već može da nanese štetu vašem mentalnom zdravlju.
Konkretno, ako zanemarite redovne obroke u dužem vremenskom periodu, nivo šećera u krvi pada. Ovo stimuliše vaše telo da poveća proizvodnju kortizola („hormona stresa“). Iako se njegovo lučenje pojačava u nastojanju da reguliše nivo šećera u krvi, on takođe stvara neželjeni odgovor na stres koji dovodi do simptoma kao što su neraspoloženje i razdražljivost.
Konzumiranje mnogo ugljenih hidrata
Rafinisani ugljeni hidrati, uključujući rafinisane šećere i rafinisane žitarice, mogu značajno uticati na hemiju vašeg mozga. Oni svakako jesu dobrog ukusa, ali inače nisu sjajni za vas. U stvari, studija iz 2019. objavljena u European Journal of Nutrition identifikovala je vezu između konzumiranja rafinisanih žitarica i učestalosti anksioznosti kod žena.
Nauka koja stoji iza toga je relativno jednostavna. Ove vrste ugljenih hidrata daju brzo povećanje energije zahvaljujući glukozi, koja se ponaša kao gorivo za vaše telo. Vaš mozak dobija ono što mu je potrebno - ali samo privremeno, pošto iznenadni priliv glukoze opada jednako brzo i oštro kao što je došao, što dovodi do velikog pada šećera. Taj pad utiče na vaš mozak, ostavljajući vas potencijalno razdražljivim i neraspoloženim.
Suviše koristite tehnologiju
Iako je svakako tačno da je tehnologija promenila svet, te promene nisu sve bile pozitivne. U stvari, neki ljudi doživljavaju značajnu anksioznost zbog tehnologije. Bez obzira da li „skrolujete u nedogled“ ili koristite društvene mreže, možda ćete se osećati lošije kada koristite internet.
Greg Hol, profesor na Univerzitetu Bentl nudi nekoliko objašnjenja za porast emocionalnog stresa, od kojih je jedno „iskrivljena stvarnost“. Naime, kada ljudi posmatraju živote drugih kroz društvene mreže, to može imati prirodno štetan uticaj. Na kraju krajeva, poređenje je uništava radost, a internet je prepun ljudi čiji životi izgledaju mnogo bolje na mrežama nego što su to u stvarnosti.
Nemate dovoljno kvalitetnog sna
Iako povremene neprospavane noći možda neće imati ogroman i trajan efekat, studije su otkrile značajnu vezu između nesanice i stanja mentalnog zdravlja kao što su posttraumatski stresni poremećaj, opsesivno kompluzivi poremećaj, generalizoani anksiozni poremećaj.
- Gubitak sna je često preteča anksioznih poremećaja, a anksioznost dovodi do gubitka sna - objasnila je za Njujurk Tajms dr Sara Čelapa, neuronaučnik sa Univerziteta u Kelnu.
Dakle, šta je rešenje? Lekari predlažu izbacivanje kofeina, zapisivanje vaših briga tj. vođenje neke vste dnevnika i uspostavljanje umirujuće noćne rutine. Sve ovo vam može pomoći da se opustite.
- Ako ležite u krevetu i razmišljate, mrzim svoj posao, mrzim svoje putovanje na posao, onda, naravno, nećete dobro spavati - kaže dr Rafael Panaio, klinički profesor na Univerzitetu Stanford za Njujork tajms. On preporučuje da pronađete nešto čemu se možete radovati ujutru, bilo da je to šoljica vaše omiljene kafe ili podkast za početak dana.
Zanemarujete redovno vežbanje
Odlazak u teretanu na sat vremena ne mora da bude jedino rešenje ako nemate vremena. U stvari, istraživači su otkrili da čak i brza šetnja od 10 minuta može biti jednako efikasna kao i vežbanje od 45 minuta (prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju). Neki čak sugerišu da je vežba jednako efikasna u ublažavanju simptoma anksioznosti kod nekih pojedinaca kao i uzimanje lekova.
Ako nemate vremena za teretanu, pokušajte da fizičku aktivnost uključite u svoju svakodnevnu rutinu, koliko god ona bila mala. Parkirajte na većoj udaljenosti i hodajte dodatnim koracima do svog radnog mesta. Ako radite od kuće, idite u šetnju ujutro pre nego što započnete dan.
Previše gledate vesti
Mnogi stručnjaci se slažu da stalno čitanje vesti može bit štetni jer konstantno izlaganje negativnim informacijama može da utiče na naš mozak.
Ako stalno pratite vesti na svom telefonu i to ometa vašu sposobnost da se fokusirate na druge stvari, možda je vreme da napravite korak unazad. Razmislite o tome da se samo pretplatite vesti koje stižu putem e-pošte jednom dnevno sa najvažnijim naslovima. Tako ćete ostati informisani ali i da sačuvate svoj mir.
Pijete previše kafe
Suzan Bouling, psiholog, objašnjava za magazin Health da previše kofeina stimuliše mnoštvo senzacija, kao što su brže lupanje srca, zagrevanje tela, ubrzanje disanja – sve stvari koje oponašaju anksioznost.
Unos kofeina dakle može imati tako dubok uticaj na anksioznost da američka Uprava za hranu i lekove preporučuje ne više od 400 miligrama, ili ekvivalent četiri ili pet šoljica kafe dnevno, kao bezbednu količinu.
Iako potpuno isključivanje kofeina može biti veoma izazovno, to je izvodljivo, posebno ako ste zabrinuti da je on barem delimično odgovoran za vašu anksioznost. Odbacite naviku postepeno ili pređite na kafu bez kofeina.
(kurir.rs/heathdigest.com)
NE PROPUSTITE
