U kojoj meri je rak dojke nasledan? Evo šta mora da uradi svaka žena kojoj su majka, sestra ili tetka imale ovaj karcinom

Shutterstock, Privatna Arhiva

Rak dojke jedno je od najčešćih malignih oboljenja žena u Srbiji. Na povećani rizik od pojave ovog malignog oboljenja pored načina života svakako utiče i nasledni faktor. Prof. dr Lazar Popović, onkolog, za Zdravlje Kurir govori o tome koliko nasledni falktor ima uticaja na nastanak raka dojke i od kada bi žene trebalo da počnu sa samopregledima.

U kojoj meri je rak dojke nasledan a u kojoj meri I neki drugi faktori utiču?

- Negde oko sedam do osam odsto karcinoma dojke je nasledno. Mi sada poznajemo i čitav niz gena koje testiramo kada sumnjamo na nasledni rak dojke, a to pre svega dobro poznati BRKA 1 BRKA 2 geni. Pored toga postoji još desetak gena koje možemo testirati za nasledni kancer. Kod nekih podtipova kao što je trostruko negativni karcinom dojke je veći procenat nasleđa, i samim tim se te bolesti javljaju ranije, pre 50. a vrlo često i pre 40. godine života.

Šanse za razvoj raka dojke kod žena udvostručuju se ako imaju srodnika prvog stepena, koji je bolovao od iste bolesti. Rođak prvog stepena je neposredni član porodice, poput rođene sestre, majke ili ćerke.

Samopregled od 20. godine je ključ prevencije

Koji su prvi simtomi koji su ujedno i signal za javljanje lekaru?

- Žene od 50-70 godine najbolje je da ne ne čekaju bilo kakve simtpome nego da se javljaju na redovne mamografske preglede kada bolest još ne može da se uoči na drugi način nego samo mamografijom. Tada je tumor manji od jednog centrimetra i tada je šansa za izlečenje 100 odsto.

Profimedia 
foto: Profimedia

Sa koliko godina bi trebalo početi sa samopregledima?

- Mlađe pacijentiknje koje još nisu u sistemu skrininga jednom mesečno treba da rade samopregled i ako napipaju neki čvor ne treba da čekaju da čvor prođe već se odmah javljaju svom lekaru koji će proceniti da li je u pitanju neki problemi ili je ipak nešto benigno i bezazleno. Mlade devojke bi već oko 20.-25. godine trebalo da počnu da rade redovne samopreglede dojki.

Evo na koji način da sami pravilno uradite samopregled dojki, prema preporukama stručnjaka sa klinike Mejo.

Sedite ili stanite bez košulje i grudnjaka ispred ogledala sa rukama sa strane. Da biste vizuelno pregledali svoje grudi, uradite sledeće:

  • Okrenite se napred i potražite nabore, rupice ili promene u veličini, obliku ili simetriji
  • Proverite da li su vam bradavice okrenute
  • Pregledajte svoje grudi sa rukama pritisnutim na bokove
  • Pregledajte svoje grudi sa podignutim rukama i dlanovima pritisnutim zajedno
  • Podignite grudi da vidite da li su grebeni duž dna simetrični

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Koristite jagodice prstiju da pregledate svoje grudi

Samopregeld dojki može se obaviti na više načina:

  • Ležeći - Izaberite krevet ili drugu ravnu površinu da legnete na leđa. Kada ležite, tkivo dojke se širi, čineći ga tanjim i lakšim za opip.
  • U tuš kabini - Namažite prste i grudi sapunom kako biste lakše klizili po koži.

Kada pregledate svoje grudi, neki opšti saveti koje treba imati na umu uključuju:

  • Koristite jagodice na prstima za pregled: Za koristite jagodice prstiju ikao i različite nivoe pritiska. Cilj je da osetite različite dubine dojke koristeći različite nivoe pritiska da biste osetili tkivo dojke. Koristite lagani pritisak da osetite tkivo najbliže koži, srednji pritisak da osetite malo dublje i čvrst pritisak da osetite tkivo najbliže grudima i rebrima. Obavezno koristite svaki nivo pritiska pre nego što pređete na sledeće mesto.
  • Ako niste sigurni kolikopritisak treba da primenite, razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom.
  • Ne žurite: Pregled može potrajati nekoliko minuta da pažljivo pregledate svoje grudi.
  • Pratite obrazac: Koristite metodičku tehniku da biste osigurali da pregledate celu dojku. Počnite blizu ključne kosti i pregledajte taj deo, pomerajući prste prema bradavici. Zatim pomerite prste na sledeći odeljak.
Shutterstock 
foto: Shutterstock

Zakažite pregled kod lekara ako primetite:

  • Tvrdu kvržicu ili čvor blizu pazuha
  • Promene u načinu na koji vaše grudi izgledaju ili ih osećate, uključujući zadebljanje ili izraženu punoću koja se razlikuje od okolnog tkiva
  • Udubljenja, nabore ili izbočine na koži vaših grudi
  • Nedavnu promena na bradavici koja postaje uvučena umesto da viri
  • Crvenilo, toplotu, otok ili bol
  • Svrab, ljuspice, rane ili osip
  • Krvavi iscedak iz bradavica

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u prethodnih pet godina svake godine registruje se oko 4.500 novoobolelih žena, a prosečno svake godine od raka dojke umre oko 1.700 žena.

Olivera Marković/kurir.rs

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.