Koronarografija je najpouzdanija dijagnostička metoda u utvrđivanju stanja unutrašnjosti krvnih sudova koji ishranjuju srce. Ona je zlatni standard za dijagnozu koronarne bolesti.
- Radi se o metodi gde možemo direktno videti krvne sudove na srcu i prilično uspešno proceniti da li na njima postoje suženja ili ne. Izvodi se tako što se iglom probuši butna arterija u području desne prepone ili radijalna arterija na ruci, tamo gde se meri puls. Zatim se na mestu uboda uvodi kateter i vodi kroz arteriju sve do njenog ušća. Kada se kateter namesti na ušće, preko njega se u arteriju ubrizgava kontrast, specijalna tečnost. On izuzetno dobro upija rendgenske zrake, tako da se savršeno ocrtava unutrašnjost koronarnih arterija i vidi se da li se na njima razvila ateroskleroza, odnosno suženje izazvano nakupljanjem ateroskleroznog plaka - kaže prof. dr Petar Otašević, kardiolog i načelnik Odeljenja kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i vanrednog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji, traje desetak minuta, a ono što pacijent oseća pre bi se moglo nazvati neprijatnošću nego bolom, pogotovu kada proceduru radi iskusan i vešt lekar.
- Boli zapravo samo ubod u kožu, i to vrlo kratko dok se kateter ne sprovede u krvni sud. Njegov dalji put kroz krvne sudove ne boli jer u krvnim sudovima i nema nervnih završetaka sa receptorima za bol. U najvećem broju slučajeva pacijent već sutradan napušta bolnicu.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.