Svake godine melanom se u Srbiji dijagnostikuje kod oko 700 pacijenata. Melanom je rak kože vidljiv golim okom koji je izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi, kada su ćelije raka prisutne samo u površinskim slojevima kože. O značaju prevencije, lečenju, i inovativnim lekovima stručnjaci su govorili na nedavno održanom panelu u Novom Sadu.
Prof. dr Borislava Nikolin, onkolog sa Instituta za onkologiju Vojvodineradi sa pacijentima obolelim od melanoma i ističe da kod nas na žalost ne postoji pravilo da je preventiva bolja od lečenja. Problem je takođe i što se pacijenti često ne javljaju lekaru sve dok proemna na koži ne počne da boli i smeta.
– Melanom je jedan od najzloćudnijih tumora koji postoje, a mi imamo najviše dijagnostikovanih debelih melanoma u Evropi, kada je bolest već odavno odmakla, i taj broj se ne smanjuje. Prema izveštajima Inatituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" imamo 500 do 600 novih pacijenata godišnje, ali ovo nisu novi podaci iz godine u godinu, nego oni uvek kasne nekoliko godina. Melanom se ne može iskoreniti ali možemo doći do toga da dijagnostikujemo melanom u prvom stadijumu i izlečimo ljude hiruškim intervencijama – rekla je prof. dr Nikolin.
Iako se povremeno organizuju i besplatni preventivni pregledi, doc. dr Tatjana Roš, dermatovenerolog u Kliničkom centaru Vojvodine istakla je da o svojoj koži treba da brinemo stalno i da ne čekamo ove posebne datume kako bismo se pregledali.
- Verujem da procedura oko uputa može da potraje, ali treba gledati svoju kožu, gledati promene i treba otići kod lekara. Mi smo još u stadijumu: treba pričati o problemu odlaska kod lekara. U Evropi se više ne organizuju preventivni pregledi, to je tamo rešeno. Treba da pokušamo da dođemo do toga da da to sve bude rutina u našem zdravstvenom sistemu i da ne moramo više na ulicama da se pregledamo, na besplatnim pregledima – istakla je doc. dr Roš.
U Srbiji dostupna nova metoda lečenja melanoma i u nju je za sada uključeno desetak pacijenata.
- O rezultatima je još rano govoriti. Imam pet godina iskustva rada sa pacijentima sa melanomom i mogu reći da 80 odsto pacijenata sluša šta im kažemo i ne prave problem, uspevamo da dopremo do njih. Naravno, vidimo i one koji nas ne slušaju i tek kada iskuse komplikacije, ustuknu. Promene ishrane i načina života kada se ljudi razbole ne treba da budu odjednom i korenite, jer to vodi u depresiju. One jesu dobrodošle, ali moraju biti postepene, jer inače izazivaju stres. U borbi sa melanomom i drugim malignitetima stres snižava imunološki odgovor, koji je jako bitan – rekao je dr Nemanja Kolović, onkolog Instituta za onkologiju Vojvodine.
Iako su ljudi uvek umirati od melanoma, u Srbiji imamo previše onih koji su umrli od ove boelsti nepotrebno, istakao je Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma. Sa druge strane, nedostatak lekara dovodi do toga da oni nemaju vremena da pričaju sa pacijentima, pa se naši građani u Srbiji leče u sekundarnim i tercijalnim ustanovama, što je poražavajuće.
– Ono malo promena, zahvaljujući našim aktivnostima i tome što se doktori angažuju u svoje slobodno vreme da bi nekom pomogli, dovodi do promena, ali su one nekada toliko beznačajne. Ipak, kad vidite pacijenta koji umire, kog smo izgubili, kad vidite tu porodicu, tu decu koja ostaju sama, onda mi se čini da taj besmisao više ne izgleda tako besmisleno. Dakle, pre 25 godina moj brat je u Futogu umro od melanoma, da su bili svi lekovi koji su danas, ne bi mu pomogli, bio je već u četvrtom stadijumu. Ali meni je ta njegova smrt pomogla jer sam se uplašio i išao redovno kod doktora. Gledao sam kao nenormalan moju kožu i bas se trudio da se ne razbolim, pa sam se opet razboleo, jer je melanom bio u kosi i nisam video tu promenu – rekao je Pilipović.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.