Telo oslobađa navalu hormona kada je pod stresom. Ovi hormoni izazivaju brže kucanje srca i sužavanje krvnih sudova, a sve to povećava krvni pritisak na neko vreme.
Reakcije na stres mogu uticati na krvni pritisak
Nema dokaza da stres sam po sebi uzrokuje dugotrajan visok krvni pritisak. Ali reagovanje na stres na nezdrav način može podići krvni pritisak i povećati rizik od srčanog i moždanog udara.
Ponašanje povezano sa visokim krvnim pritiskom uključuje:
- Konzumiranje previše alkohola ili kofeina
- Jedenje nezdrave hrane
- Prejedanje
- Nedovoljno fizičke aktivnosti
Bolesti srca takođe mogu biti povezane sa određenim zdravstvenim stanjima usled stresa, kao što su:
- Anksioznost
- Depresija
- Odvojenost od prijatelja i porodice
Začarani krug
Iako, kao što su istraživači sa klinike Mejo već naglasili, nema dokaza da su ova stanja direktno povezana sa visokim krvnim pritiskom jedno je sigurno - hormoni koje telo proizvodi kada je pod emocionalnim stresom mogu oštetiti arterije. Oštećenje arterija može dovesti do bolesti srca. A simptomi depresije i anksioznosti mogu dovesti do toga da neki ljudi zaborave da uzimaju lekove za kontrolu visokog krvnog pritiska ili drugih srčanih oboljenja.
Dakle, i pored toga što stres izaziva kratkotrajni porast pritiska, koji se po nestanku stresa vraća u normalu, ti kratki skokovi krvnog pritiska mogu izazvati srčani ili moždani udar, a takođe mogu oštetiti krvne sudove, srce i bubrege tokom vremena. Ispada na kraju da je šteta ista kao ona koja nastaje usled dugotrajnog visokog krvnog pritiska.
– U slučaju da se privremeni porast krvnog pritiska dešava i suviše često, recimo skoro svakog dana, moguće je da dođe do oštećenja krvnih sudova, srca i bubrega. Ista ove oštećenja registruju se i kod pacijenata sa dugotrajnom hipertenzijom – ističe dr Donald Hensrud, internista sa Mejo klinike.
Saveti za upravljanje stresom
Učenje kako da upravljate stresom može dovesti do zdravih promena ponašanja - uključujući i one koje snižavaju krvni pritisak.
Evo nekoliko načina za upravljanje stresom:
Prilagodite svoj raspored
Ako imate previše posla, pogledajte svoj kalendar i liste obaveza. Zamolite druge da urade neke stvari. Odvojite manje vremena za aktivnosti koje vam nisu važne. Recite glasno "ne" stvarima koje ne želite da radite.
Dišite polako i duboko kako bi se opustili
Duboko, sporo disanje može vam pomoći da se opustite.
Vežbajte redovno
Fizička aktivnost olakšava stres. Pre nego što započnete program vežbanja, proverite da li je sa vašim zdravljem sve u redu. Ovo je još važnije za one sa visokim krvnim pritiskom.
Stručnjaci ističu da vežbanje 3 do 5 puta nedeljno u trajanju od 30 minuta može smanjiti stres, a samim tim i posledice koje on pravi po zdravlje našeg srca.
Probajte jogu i meditaciju
Joga i meditacija vam pomažu da se opustite.
Naspavajte se
Premalo sna može učiniti da problemi izgledaju gore nego što zaista jesu.
Promenite način na koji vidite izazove
Kada se nosite sa problemima, prihvatite svoja osećanja u vezi sa tom situacijom. Zatim pronađite načine da to rešite. Naučite šta radi za vas. Budite spremni da isprobate nove stvari.
Prenela: V.N.
Izvor: Mayoclinic.org/Zdravlje. Kurir.rs
NE PROPUSTITE
