Predsednik i osnivač udruženja Savo Pilipović se razboleo u proleće 2012. godine. Imao je nepunu četrdeset jednu godinu, a njegov sin je imao osam. Za razliku od većine drugih pacijenata s kojima je kasnije razgovarao, a koji nisu znali ništa ili gotovo ništa o melanomu, on je veoma dobro znao šta je melanom.
- Brat od tetke preminuo je negde oko Vaskrsa 1999. godine. Bolovao je od melanoma manje od godinu dana i umro mi je, kako se to kaže, na rukama. Pošto sam imao veliki broj mladeža i svetlu put, znao sam da sam visoko rizičan i godinama sam išao kod lekara. Skinuo sam desetak mladeža pre tog prelepog martovskog popodneva. Bavio sam se advokaturom i kad sam došao kući i skinuo košulju, primetio da mi jedan mladež na stomaku nije kakav bih ja voleo da bude. Odmah sam pozvao svog doktora i zakazao pregled za to veče. Otišao sam kod Baneta Piščevića, on je pogledao mladež, rekao sve je okej i ja sav srećan krenuo i, već u blagoj rotaciji, zastao i rekao Banetu kako imam neki mladež na glavi koji me već neko vreme iritira. Dogovorili smo se da sledeće veče dođem da mi on taj mladež skine. Tako je i bilo, dođem ja, krene Bane da mi šiša dlake oko tog mladeža i kaže da postoji promena, ali da se ne sekiram jer je on sasvim siguran da je promena benigna. Imajući punu veru u doktora koji mi je, posle desetogodišnjeg druženja, postao prijatelj, ja zaboravim na taj mladež i vratim se poslu i životnim radostima, kad ono… Posle sedam dana, zove Bane, ja sedim s klijentima u kancelariji, i kaže čika doktor da nalaz patologa nije dobar. Tog dana počela je moja borba s melanomom – opisuje Savo Pilipović svoj susret sa dijagnozom u knjizi “Od mladeža do melanoma”.
Lečenje u inostranstvu
Ono što tada nije znao, a danas vrlo dobro zna, kaže, jeste da ga je Bog pogledao kad ga je dr Piščević poslao kod svoje drugarice Milice. U pitanju je doktorka Milica Rajović, koja je radila u Kabinetu za melanom na VMA zajedno sa doktorkom Lidijom Kandolf.
- Moje stanje se u narednih godinu i devet meseci kretalo od lošeg ka gorem da bih u decembru 2013. godine prešao u četvrtu fazu – metastatski melanom. Za njega u to vreme nije bilo leka i smatran je smrtonosnom bolešću. Ja sam želeo da odem u Barselonu, pošto sam navijač istoimenog kluba, ali mi je dr Lidija rekla da idem u Tibingen, da tamo rade neka klinička ispitivanja, da mogu da me „očiste od metastaza, da ne pominjem mogućnost izlečenja“, i danas pamtim te njene reči. Ja sam bio vrlo skeptičan, ali kada je to izgovorila, predomislio sam se i otišao u mali grad u Baden Virtengbergu (Nemačka). Tamo me je dočekalo dvoje Grka, doktorka Joana i doktor Janis, koji su mi detaljno opisali kako je organizovana klinička studija. Mesec i po dana kasnije, dobio sam prvi put lek kome je trebalo nekoliko nedelja da moje kožne i potkožne metastaze koje su bile vidljive golim okom, ali i one u unutrašnjim organima, koje nisu bile vidljive, pobedi. Ja sam jedan od retkih ljudi koji je video kako mu metastaze nestaju i, verujte mi, osećaj je fenomenalan. Godinu dana kasnije metastaze su se vratile, ali sam ja tada znao da ima leka. Počeo sam da primam lekove u drugoj kliničkoj studiji u proleće 2015. godine, i evo me, 12 godina kasnije, živ, zdrav i debeo. Više od decenije nemam metastaze – kaže Savo.
Ja sam jedan od retkih ljudi koji je video kako mu metastaze nestaju i, verujte mi, osećaj je fenomenalan. Godinu dana kasnije metastaze su se vratile, ali sam ja tada znao da ima leka.
Osnivanje udruženja
U jesen 2014. godine osnovao je Udruženje pacijenata obolelih od melanoma. Postigli su velike rezultate za devet godina, i ne staju, idu dalje.
- Zahvaljujući svima nama, a pre svega Gospodu, pacijenti koji boluju od metastatskog melanoma danas se leče sa šest od sedam inovativnih lekova koji daju šansu za produženje života. Nadam se da će pacijenti koji boluju od melanoma uskoro imati i sedmi lek za metastatski melanom, ali i adjuvantnu (zaštitnu) terapiju za drugi B i drugi C stadijum bolesti, kao i kombo-imunoterapiju, ali i terapiju za melanom oka o trošku RFZO - kaže Savo i dodaje da naši hirurzi operišu debele melanome u 80 odsto slučajeva, a nemački u 20 odsto, jer se kod nas ljudi kasno javljaju lekaru.
Njegova poruka je kratka - nemojte se sunčati i nemojte ići u solarijume.
Kako da ne obolite od melanoma?
Zaštita od sunca i izbegavanje sunčanja bi trebalo da bude deo zdravih navika, poput pravilne ishrane, fizičke aktivnosti ili prestanka pušenja, kaže dr Lidija Kandolf, dermatolog i predsednik savetodavnog odbora UPOOM-a.
- Kada smo napolju treba da budemo pokriveni odećom, od maja do oktobra da koristimo SPF kreme ako smo satima napolju, a u julu i avgustu da sve obaveze na otvorenom ostavimo za ujutru i uveče - savetuje dermatolog.
Znaci upozorenja
Taman ten nije znak zdravlja, već oštećenja kože. Promene na koje posebno treba obratiti pažnju su mladeži koji izgledaju poput “ružnog pačeta”.
- Takav mladež se razlikuje od drugih, raste, tj. povećava se, ima nepravilne ivice, gubi ili dobija boju ili je u tri boje, izdiže se i na kraju krvari pri najmanjoj povredi - upozorava doktorka.
Prenela: Nataša Lazović
NE PROPUSTITE
