Redovno vežbanje nas čuva od dijabetesa i bolesti srca: Kako da upražnjavate fizičku aktivnost na visokim temperaturama?

Shutterstock

Redovna fizička aktivnost nam pomaže u prevenciji hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su dijabetes, bolesti srca, hipertenzija. Značajna je i za održavanje telesne mase, kao i za mentalno zdravlje i poboljšanje kvaliteta života.

Saveti o pravilnoj ishrani i načinu ishrane koji treba da prati umerenu, rekreativnu fizičku aktivnost, bilo da je reč o šetnji, vožnji bicikla ili vežbama, mogu se dobiti u Savetovalištu za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Fizička aktivnost se odnosi na svako kretanje koje dovodi do potrošnje energije. Za odrasle osobe, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preporučuje se 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta (hodanje, vožnja bicikla, neki vid rekreacije), a za adolescente 60 minuta umerene ili intenzivnije fizičke aktivnosti dnevno. Poslovi koji zahtevaju fizički rad i kućni poslovi su još jedan način da budemo fizički aktivni.

Samo 11 % građana Srbije vežba 150 minuta nedeljno

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine oko 11 % stanovnika Srbije starosti od 18-64 godine provelo je u izvođenju fizičke aktivnosti, koja uključuje vožnju bicikla, sport, rekreaciju, u trajanju od barem 150 minuta nedeljno.

U danu koji nam je ispunjen raznim obavezama nije lako naći vreme za rekreativno bavljenje sportom. Ipak, fizička aktivnost nam može pomoći u savladavanju umora i lošeg rapoloženja, iako nam se u prvi mah tako ne čini.

Teško se odlučujemo da započnemo neki vid fizičke aktivnosti i lako uspevamo da nađemo izgovore za njeno odlaganje. Letnji, topli dani koji su pred nama, upravo mogu da nam posluže kao izgovor za fizičku neaktivnost.

Leti ne treba zapostaviti rekreativno vežbanje, već ga treba prilagoditi promenjenim uslovima spoljašnje sredine. U uslovima visokih temperatura osnovni mehanizam odavanja toplote je putem znojenja. Naime, znoj u kontaktu sa kožom isparava i tako se koža rashlađuje.

Ukoliko je pored visoke temperature u spoljašnjoj sredini visoka i vlažnost, znoj neće moći da isparava, imaćemo osećaj da nam se zalepio za kožu, i to dodatno može da povisi temperaturu tela.

Ukoliko se odlučimo za vežbanje na otvorenom, najbolje je započeti sa fizičkom aktivnošću u ranim jutarnjim ili u večernjim časovima dok još spoljna temperatura nije visoka. Kada je reč o vežbanju u teretanama važno je da je prostor klimatizovan i da se vežbanje sprovodi pod stručnim nadzorom.

U toku fizičke aktivnosti, kada se povećava stepen stvaranja toplote, od najvećeg značaja je adekvatan unos tečnosti. Tu se pre svega misli na vodu, koju treba unositi u manjim količinama, sve vreme trajanja vežbi.

Shutterstock

Istraživanja sa Purdue univerziteta u SAD pokazuju da redovno motanje pedala smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 50 odsto. foto: Shutterstock

Izbegavajte hladne, a mnogo slatke i gazirane napitke

Energetska, slatka gazirana pića bi trebalo u toku vežbanja, posebno u uslovima visokih temperatura, izbegavati. Hladni, slatki napici mogu brzo da nas rashlade, ali nas ne rehidriraju na adekvatan način. Potrebno je voditi računa i o tome da treba uneti vodu sobne temperature jer prilikom unosa hladne vode dolazi do trenutnog rashlađenja nakon koga se pokreću procesi ponovnog zagrejavanja organizma.

Pored unosa vode, da bismo se osvežili, možemo da pojedemo voće ili povrće. Važna je i odeća u kojoj vežbamo. Ona treba da bude komotna od prirodnog materijala da bi omogućila strujanje vazduha.

Redovna fizička aktivnost, uz pravilnu ishranu, mnogo doprinosi našem zdravlju i od nje ne treba odustajati, bez obzira na godišnje doba. Kada nam šetnja ili rekreativne vežbe postanu deo dana, vrlo brzo ćemo osetiti njihove pozitivne efekte na naše zdravlje.

Savetovalištu za ishranu Instituta Batut

Saveti u vezi sa pravilnom ishranom i načinom ishrane koji treba da prati umerenu, rekreativnu fizičku aktivnost, bilo da je reč o šetnji, vožnji bicikla ili vežbama, mogu se dobiti u Savetovalištu za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Pripremila: V.N.

TAGOVI