Međunarodni dan svesti o albinizmu obeležava se svake godine 13. juna u čast ljudskih prava osoba sa albinizmom širom sveta.
Albinizam (od albus - belo) urođeno je stanje koje karakteriše potpuni ili delimični nedostatak pigmenta kože, kose i očiju, usled odsustva enzima zaduženih za stvaranje melanina. Pošto melanin apsorbuje UV zračenja i čuva kožu, koža albino osoba osetljiva je na sunce i zahteva odgovarajuću zaštitu, kako ne bi došlo do raka kože.
Problemi sa vidom
Da li je albinizam vrsta invaliditeta? Delimično da, jer je često povezan sa oštećenjem vida koje prouzrokuje nedostatak pigmenta u oku. Problemi sa vidom mogu se manifesotvati kao dalekovidost ili kratkovidost, nevoljni pokreti očnih jabučica, poteškoće u fiksiranju i praćenju objekata, smanjena percepcija dubine, osetljivost na svetlost (fotofobija). Međutim, albinizam nije uzročnik potpunog oštećenja vida.
Diskriminacija
Albino osobe često su izložene diskriminaciji i drugim socijalnim problemima zbog svog neobičnog izgleda, naročito ako pripadaju etničkoj zajednici koja ima tamnu kožu (beli crnci). Albinizam često za sobom povlači potpuno isključivanje iz porodice i šire zajednice.
Albinizam se, inače, smatra retkim stanjem. Procenjuje se da se pojavljuje kod jedne na 17000 osoba. U južnoj Nigeriji je češći, pojavljuje se kod 200 osoba na svakih 100000 ljudi.
Pripremila: N.L.
Izvor: Portaloinvalidnosti.net/Zdravlje.kurir.rs