Albinizam, mitovi i činjenice: Koji zdravstveni problemi muče ove osobe?

Shuterstock

Međunarodni dan svesti o albinizmu obeležava se svake godine 13. juna u čast ljudskih prava osoba sa albinizmom širom sveta.

Albinizam (od albus - belo) urođeno je stanje koje karakteriše potpuni ili delimični nedostatak pigmenta kože, kose i očiju, usled odsustva enzima zaduženih za stvaranje melanina. Pošto melanin apsorbuje UV zračenja i čuva kožu, koža albino osoba osetljiva je na sunce i zahteva odgovarajuću zaštitu, kako ne bi došlo do raka kože.

Melanin je takođe važan za oči i mozak, iako njegova uloga još uvek nije dovoljno istražena. Najstarije zabeleške o albinizmu datiraju još od antičkog Rima. Stanje je nasledno i rezultat je recesivnog gena koji se prenosi s roditelja na dete. Albino osoba dobija gen od oba roditelja, iako u porodici ne mora da bude prisutna istorija albinizma.

Problemi sa vidom

Da li je albinizam vrsta invaliditeta? Delimično da, jer je često povezan sa oštećenjem vida koje prouzrokuje nedostatak pigmenta u oku. Problemi sa vidom mogu se manifesotvati kao dalekovidost ili kratkovidost, nevoljni pokreti očnih jabučica, poteškoće u fiksiranju i praćenju objekata, smanjena percepcija dubine, osetljivost na svetlost (fotofobija). Međutim, albinizam nije uzročnik potpunog oštećenja vida.

Shutterstock

virtiligo i albino osobe, delimični i potpuni nedostatak pigmentafoto: Shutterstock

Jedan od mitova o osobama s albinizmom je da imaju ružičaste ili crvene oči. Činjenica je da albino osobe mogu imati sive, plave ili smeđe oči. Ako se čini da su im oči crvene, to je zbog toga što se svetlost reflektuje iz zadnjeg dela oka, isto kao kada se crveno oko pojavi na fotografijama.

Diskriminacija

Albino osobe često su izložene diskriminaciji i drugim socijalnim problemima zbog svog neobičnog izgleda, naročito ako pripadaju etničkoj zajednici koja ima tamnu kožu (beli crnci). Albinizam često za sobom povlači potpuno isključivanje iz porodice i šire zajednice.

Albinizam se, inače, smatra retkim stanjem. Procenjuje se da se pojavljuje kod jedne na 17000 osoba. U južnoj Nigeriji je češći, pojavljuje se kod 200 osoba na svakih 100000 ljudi.

Pripremila: N.L.

Izvor: Portaloinvalidnosti.net/Zdravlje.kurir.rs

TAGOVI