Ove bolesti vode ka slepilu, a nekad ne daju simptome: Oftalmolog otkriva korake za zdrave oči
Najčešće oftalmološko oboljenje je katarakta, kod nas i u svetu, a za njom slede glaukom, dijabetička retinopatija – vaskularna degeneracija oka, kao i staračka degeneracije žute mrlje, oboljenje koje najčešće dovodi do slabljenja vida, pa i slepila.
Besplatni očni pregledi organizovani su ovog vikenda (18. 18. i 19. maja) u beogradskom tržnom centru Delta Siti u sklopu akcije "Tvoje oči te vole, uzvrati im ljubav - pregledaj se", a tim povodom lekari i pacijenti su uputili apel da vodimo računa o svojim očima, kao i da se blagovremeno i redovno pregledamo kako bismo i eventualnu terapiju dobili na vreme.
- Ovakve kamapanje su važne pre svega zato što na vreme otkrivene bolesti mogu adekvatno i da se leče. Poznato je da u svetu preko dve milijarde ljudi boluje od oftamoloških oboljenja, a jedna polovina tih bolesti mogu da se leče ako se na vreme dijagnostikuju i ako se sprovede adekvatna terapija – kaže prof. dr Dijana Risimić sa Klinike za očne bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Upozoravajući simptomi
Najčešće oftalmološko oboljenje je katarakta, kod nas i u svetu, a za njom slede glaukom, dijabetička retinopatija – vaskularna degeneracija oka, kao i staračka degeneracije žute mrlje, oboljenje koje najčešće dovodi do slabljenja vida, pa i slepila.
Koliko često kod lekara
Katarakta nije jedino obljenje koje može da dovede do gubitka vida, ali barem može da se sanira operacijom. Nažalost, ni glaukom, ni senilna degeneracija maluke nisu takve bolesti.
Skriring se radi već na rođenju, pa između 3. i 6. meseca, potom u prvoj godini, dok deca između 3-5 godine svakakao treba da budu odvedena na deteljan pregled. Slede provere vida pred upis u osnovnu i srednju školu. Doktorka objašnjava da u svojim 20-im treba da posetite oftalmologa jednom, u 30-im dva puta, u 40-im nešto čećše, a kada pređete 60-65. poseta jednom godišnje je obavezna, po potrebi treba da bude i češća.
Opasna plava svetlost
Aleksandra Haži-Manić, predsednica udruženja “Žuta mrlja” koje okuplja pacijente koji boluju od senilne degeneracije makule, naglašava važnost redovnih pregleda.
- Šezdeset odsto senzacija dobijamo preko vida i treba da se trudimo da to ne izgubimo, što može da se desi lako, preko noći, kao što se dogodilo meni. Vid je lako i sačuvati redovnim odlaženjem kod oftalmologa, pridržavanjem saveta lekara, uzimanjem suplemenata i lekova – sugeriše naša sagovornica kojoj je 2016. godine dijagnostikovana degeneracija makule.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni