- Prvi simptom koji sam primetio pre devet godina bilo je peckanje prilikom mokrenja i čudna boja urina. Mislio da je to neka infekcija i da će proći. Međutim, nije prolazilo. Posle izvesnog vremena pojavila se krv u mokraći. To sam saopštio supruzi, ali ne i ćerki, iako je ona medicinski radnik, bilo mi je neprijatno da pričam o tome. Supruga je, međutim, prenela ćerki koja je došla, uhvatila me za ruku i kao malo dete odvela u KBC Zvezdaru - priča Tomislav.
- Srećom, tokom tog perioda dobio sam poziv iz bolnice da uđem u eksperimentalni program lečenja. Počeo sam da primam imunoterapiju i osećao se sve bolje i bolje. Sa 59 kilograma vratio sam se na 73, mogao sam da jedem sve živo, krećem se normalno, družim se. Kod mene se lek pokazao izuzenim, terapija u kliničkoj studiji je sigurno spasila moj život - naglašava.
- Sve što vam kažu, to uradite. Ali, sve mora prvo iz vaše glave da krene. Ne treba se stideti bolesti, treba je priznati i prihvatiti. Kada pomislim na sve ljude koji možda nemaju priliku da učestvuju u kliničkom ispitivanju, ohrabri me da im pošaljem poruku, da znaju da postoji rešenje, da postoje nove terapije. Poruka je da nema predaje i da treba uvek slušati uputstva lekara - savetuje Tomislav Miletić.
- Meni je to bilo dovoljno, ako mi kažete "gledaj da eliminišeš". Znate, natarate samog sebe ako želite sebi dobro. Što se tiče ishrane, pitao sam, tu nema nikakvih ograničenja, ali je obavezno kretanje, fizička aktivnost. U mojim godinama ne mogu da se bavim nekim sportom, ali šetnjom da. Šetam s unucima, do pijace, u nabavku, s prijateljima - otkriva Tomislav.