Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85 odsto prevremenih smrti može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika poput pušenja, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. O pogubnom uticaju gojaznosti i posebno sedelačkog načina života za srce i krvne sudove govori prim. dr Živan Dimitrijević, internista kardiolog.
Koliko kilograma više je previše
Preporučeni indeks telesne mase kreće se u opsegu od 18-22, kada je između 26-28 još uvek ne bi trebalo da bude znak za uzbunu, ali sve preko 30 jeste problematično, navodi doktor.
- Generalno, ne uzbuđujemo se oko 5-10 kilograma viška. Kad neko ima 82 kilograma, a trebalo bi da ima 72, ako je pritom reč o muškarcu koji je aktivan, onda to nije strašno. Kod velike gojaznosti, pak, nekoliko stvari je sporno. Poremećen je metobolizam masti, a i gojazni ljudi se teže kreću, odnosno izbegavaju kretanje jer se zamaraju. To su najčešće hedonistički nastrojeni ljudi koji ne vole ništa što ih opterećuje ili zamara, vole da uživaju u životu – objašnjava kardiolog.
Kretanje i kondicija
Kretanje je, međutim, jako bitna stvar, dodaje, jer tako trošimo višak kalorija koje smo uneli - kod povećanog holesterola i triglicerida jednostavno ćemo ih potrošiti. Šetati treba oštro, tako da razvijamo kondiciju.
Srce bez kondicije je podložno da sutra, prekosutra nastrada jer nema prirodnu rezervu u snazi, nema kapacitete za napor.
- Sa 30 godina uz šetnju možete da igrate tenis sa društvom, vozite bicikl, sa 80 će vam već fizijatar reći kako da budete fizički aktivni. Dokazano je da se kod onih koji su od detinjstva bili aktivni visok krvni pritisak kasnije javlja, što je veliki dobitk – kaže kardiolog i dodaje:
- Nedavno sam bio užasnut rezultatima sistematskog pregleda zaposlenih u jednoj firmi, posebno kod žena. To su bile mlade žene sa 32, 33 godine, a jednoj je "srculence" na ultarzvuku izgledalo malo kao kod pileta. Totalno bez kondicije, jer se uopšte ne kreće, iako je zdrava. Takvo srce bez kondicije je podložno da sutra, prekosutra nastrada jer nema prirodnu rezervu u snazi, nema kapacitete za napor. Kad ga upotrebljavate srce osnaži, postaje veliko, krupno. Ako ga ne koristite, ono se smanjuje, atrofira - opominje dr Živan Dimitrijević.
Masno, slano, slatko
Ako potrošimo ono što smo uneli kroz hranu, onda možemo da jedemo i čist holesterol, karikira kardiolog. Međutim…
- Ipak, treba izbegavati masno i slatko, jer direktno podižu trigliceride i slano zbog visokog pritiska. Od pritiska se krvni sudovi rastežu, može da pukne njihova fina membrana i kroz tu prskotinu da se uvlače masnoće iz krvi i stvaraju suženja. Ta suženja pak smanjuju cirkulaciju i dotok krvi u srce – objašnjava dr Živan Dimitrijević.
Autor: Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
