Jednostavan test krvi mogao bi da pomogne u predviđanju rizika od opstruktivne apneje u snu, tj. prekidan disanja, tvrde naučnici. Mnogo osoba budi se uz osećaj gušenja ili teškog disanja, a drugi se osećaju izuzetno umorno tokom dana, upravo zbog ovog problema. Ova analiza mogla bi pomoći u pravovremenom tretmanu.
Najčešći faktori rizika za razvoj apneje su starost, gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola i dijabetes tipa 2.
Naučnici u Sao Paulu, u Brazilu, istraživali su da li bi se test krvi takođe mogao koristiti za određivanje verovatnoće da će pojedinac razviti ovaj problem. Jednostavna i jeftina provera parametera u krvi meri nivo homocisteina, aminokiseline, objasnili su naučnici.
Promene u zidovima krvnih sudova utiču na pojavu apneje
Postoje dokazi da abnormalno visoki nivoi homocisteina, poznati kao hiperhomocisteinemija, mogu izazvati promene u zidovima krvnih sudova i povećati rizik od srčanih oboljenja, tromboze, srčanog i moždanog udara.
Tim sa Federalnog univerziteta u Sao Paulu proučavao je podatke od 854 volontera starosti od 20 do 80 godina, koji su 2007. godine uradili polisomnografski test kako bi izmerili njihov indeks apneje-hipopneje (AHI), koji broji koliko puta se disanje usporava ili zaustavlja tokom prosečan sat sna.
Više od 8 % učesnika ispitivanja imalo je tešku apneju
Više od polovine učesnika (54,4 odsto) nije dijagnostikovano bez apneje, dok je 24,4 odsto imalo blagu, 12,4 odsto umerenu, a 8,8 odsto tešku apneju.
Ista grupa je takođe klasifikovana prema nivou homocisteina u krvi. Do 10 µmol/l se smatralo normalnim, 10 do 15 µmol/l umerenim, a više od 15 µmol/l visokim.
- Kada smo uporedili podatke, videli smo da su ispitanici sa visokim nivoom homocisteina takođe imali veći indeks apneje-hipopneje - rekla je Kavalkante-Silva
ispitanici sa više od 15 µmol/l imali su indeks apneje-hipopneje koji je u proseku bio 7,43 veći od onih sa manje od 10 µmol/l. To je bio slučaj čak i kada se uzimaju u obzir telesna težina, biološki pol i starost, dodala je Cavalcante-Silva.
Jendostavan i pristupačan test
Profesor Andersen je rekalo da još uvek ne znaju s sigurnošću da li apneja izaziva porast nivoa homocisteina u krvi ili porast nivoa ove aminokiseline izaziva tešku apneju. Jednostavno je i jeftino, kažu stručnjaci, a rezultati bi u najmanju ruku mogli pružiti više informacija o ovoj korelaciji.
Studija je objavljena u European Archives of Oto-Rhino-Laringologi.
Prenela: O.M.
(izvor: The Sun/Zdravlje.Kurir.rs)