Ovo su podmukli simptomi Parkinsonove bolesti: Ako ih primetite, odmah se obratite lekaru
Objavljeno
31.07.2024. 11:47h
→ 23:54h
Shutterstock
Simptomi Parkinsonove bolesti često godinama ostaju neprepoznati ili se tumače kao znaci drugih neuroloških bolesti, te pacijenti lutaju i gube vreme.
Parkinsonova bolest je progresivni neurološki poremećaj kod koga se simptomi javljaju postepeno, u početku samo na jednoj strani tela. Prvi znak može da bude jedva primetan drhtaj u jednoj ruci, kao i jedva primetna promena izraza lica. Iako je reč o neizlečivoj bolesti, lekovi mogu značajno da poboljšaju stanje kod obolelih. Slede najčešći simptomi Parkinsonove bolesti na osnovu kojih možete da je prepoznate.
Simptomi Parkinsonove bolesti
Podrhtavanje. Ritmičko podrhtavanje, poznato kao tremor, obično počinje u nekom ekstremitetu, često ruci ili prstima. Možete neprekidno da trljate palac i kažiprst, što se opisuje kao "brojanje novca" ili "rolanje pilula" između prstiju. Ruka može da drhti dok je u mirovanju, kao i da se tremor povlači dok obavljate zadatke.
Usporeni pokreti, poznati kao bradikinezija. S vremenom, Parkinsonova bolest usporava pokrete, čineći jednostavne zadatke teškim i dugotrajnim. Koraci mogu da postanu kraći dok hodate, može da vam bude teško da ustanete iz stolice. Možda ćete vući noge dok hodate.
Ukočeni mišići. Ukočenost mišića može da se javi u bilo kojem delu tela. Mišići mogu da budu bolni i ograniče opseg pokreta.
Poremećaj držanja i ravnoteže. Držanje može da postane pogrbljeno. Moguća je sklonost ka padovima i problemi sa ravnotežom.
Gubitak automatskih pokreta. Možda ćete imati smanjenu sposobnost da obavljate nesvesne pokrete, kao što su treptanje, osmehivanje ili mahanje rukama dok hodate.
Promene u govoru. Možda ćete govoriti tiho ili brzo, mumlati ili se dvoumiti pre nego što progovorite. Govor može da postane monotonan umesto da ima uobičajenu melodičnost.
Promene u pisanju. Može vam postati teško da pišete, a karakteristično je i smanjivanje slova.
Shutterstock
Obratite se lekaru ako imate bilo koji od navedenih simptomafoto: Shutterstock
Kada treba da se obratite lekaru?
Obratite se lekaru ako imate bilo koji od simptoma povezanih sa Parkinsonovom bolešću, ne samo da biste dijagnostikovali svoje stanje, već i da biste isključili druge uzroke svojih simptoma.
Faktori rizika
Rizik od Parkinsonove bolesti raste s godinama koja obično počinje oko 60. godine. Genetska predispozicija može da poveća rizik, naročito ako imate bliskog rođaka sa ovom bolešću. Muškarci su skloniji oboljevanju nego žene, a dugotrajna izloženost pesticidima i herbicidima može delimično da poveća rizik.
Komplikacije
Ova bolest može da izazove razne dodatne probleme kao što su kognitivni poremećaji, depresija, poremećaji gutanja i problemi sa ishranom. Takođe, mogu se javiti problemi sa snom, bešikom, konstipacija i promene u krvnom pritisku. Ovi simptomi se posebno tretiraju lekovima i drugim oblicima terapije.
Shutterstock
kafa deluje preventivno, ali njena uloga nije sasvim potvrđenafoto: Shutterstock
Prevencija
Budući da uzrok Parkinsonove bolesti nije poznat, ne postoje proverene metode prevencije. Istraživanja sugerišu da redovno aerobno vežbanje može da smanji rizik, dok kofeinski napici mogu da budu povezani sa manjim rizikom od bolesti, iako ova veza nije sasvim potvrđena.