Srbija će na jesen uvesti organizovani skrining na rano otkrivanje raka pluća, najpre u Beogradu, a kasnije će biti prošren i na ostatak zemlje. Na taj način država će probati da promeni poraznu statistiku od ovog najčešćeg i najsmrtonosnijeg karcinoma, od kojeg godišnje oboli gotovo 7.000, a na žalost umre više od 5.000 osoba.
Na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba premine od karcinoma pluća. Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća. To trenutno u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene. Karcinom pluća je podmukla bolest, jer u trenutku kada se osete prvi simptomi većina bolesnika je već u metastatskom stadijumu bolesti.
Većina obolelih su pušači
Dodatni problem predstavlja činjenica da većinu bolesnika koji obole od karcinoma pluća, predstavljaju pušači koji su već navikli na kašalj i iskašljavanje i to ih zavara. Ne primete kada kašalj postane uporniji, izraženiji i promeni intenzitet. Upravo u tom periodu često se izgubi dragoceno vreme, bolest uznapreduje, terapijske mogućnosti se smanje, a prognoza bolesti postane značajno lošija.
- Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja karcinom pluća je rano otkrivanje. Zato je Srbiji preko potreban skrining na rano otkrivanje ove podmukle bolesti. Plan nam je da od jeseni krenemo sa projektom. U početku, skrining će se obavljati u Beogradu, a kasnije će se proširiti i na ostatak zemlje. Ove godine smo zajedno sa Udruženjem pacijenata “Punim plućima” uradili istraživanja sa pacijenatima obolelim od raka pluća o njihovoj informisanosti, prevenciji, skriningu i lečenju raka pluća u Srbiji – kažeass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za plućne bolesti UKC Srbije.
Ono što je ohrabrujuća vest, dodao je dr Stjepanović, je što se skoro polovina ispitanika odmah nakon prvih simptoma otišlo kod lekara, ne čekajući da prolazi vreme. Dve trećine njih je odmah bilo upućeno kod pulmologa, tako da nisu gubili vreme na preglede kod lekara drugih specijalnosti. To, međutim, nije bio slučaj pre dve godine, kada je prvi put radili istraživanje.
- Tada je više od 70 odsto pacijenata bivalo upućeno na preglede kod neurologa, endokrinologa, reumatologa, kardiologa, fizijatra, što pokazuje da je danas put pacijenta od pojave simptoma do dobijanja dijagnoze, donekle skraćen – dodao jeass. dr Stjepanović.
Do sada urađeno više od 9.000 pregleda na niskodoznom skeneru
Pilot projekat skrininga na rano otkrivanje raka pluća prvo je krenuo da se sprovodi u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Ova zdravstvena ustanova već više od tri godine na području AP Vojvodine kod visokorizičnih osoba sprovodi program ranog otkrivanja raka pluća, što nas svrstava u prvu državu zapadnog Balkana koja je uvela ovaj skrining za svoje građane.
- Država je dosta toga uradila za pacijente koji se leče od raka pluća nabavkom dodatnih skenera, bronhoskopa, ali i na proširenju indikacija za dobijanje savremenih terapija. Ipak, kada se radi o preventivi malo toga je urađeno. Kao udruženje se zalažemo da se pokrene skrining na rano otkrivanje raka pluća na teritoriji čitave zemlje. Potreba za tim su ogromne, a pogotovu što to podržava veliki broj pacijenata i članova njihovih porodica, smatrajuči da skining treba da bude obavezan za građane u riziku – istakla je Olja Ćorović, iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“.
Rana dijagnoza bila je spas za Zoricu iz Beograda
Koliko je važno bolest otkriti na vreme, pokazuje i životna priča Zorice Jovanović (60) iz Beograda, kojoj je karcinom pluća ustanovljen prošle godine u četvrtom stadijumu bolesti, iako je dve godine ranije od postavljanja dijagnoze više puta odlazila kod lekara. Ona, međutim, dobija savremenu terapiju i danas se oseća mnogo bolje, a na svakoj novoj kontroli dobija pozitivne vesti o svom zdravstvenom stanju.
- Starija ćerka je 2022. godine dobila koronu i onda smo svi u kući počeli da kašljemo. Otišla sam kod lekara, snimili su mi pluća i rekli da je sve u redu. Dobila sam antibiotike da pijem i nakon završetka sa terapijom, kašalj je prestao. Međutim, posle nekoliko meseci ponovo sam počela da kašljem. Nešto se nisam baš najbolje osećala i ponovo sam otišla do lekara. Snimli su mi pluća i rekli da je sve u redu. Iste te godine, u novembru opet sam osetila da mi nešto nije dobro. Ponovo sam posetila lekara, koji mi je poslušala pluća i rekla da je sve dobro. U junu 2023. shvatam da i dalje kašljem. Odem kod moje doktorke i ona me uputi da izvadim krv i snimim pluća - priča Zorica.
Po dobijanju rezultata krvi, doktorka joj je saopštila da mora hitno da snimi pluća.
- Sve svoje obaveze sam momentalno odložila i pojurila u dom zdravlja. Na snimku rendgena velikim slovima su napisali da se hitno javim pulmologu. Nisam znala šta da radim, ni gde da idem. Potpuno sam bila u panici. Doktorka mi je bila završila smenu i brzo sam odlučila da odem kod privatnika, da ne bi gubila vreme. Sva sreća pa su me odmah primili. Nije im se svideo snimak mojih pluća i uputili su me na skener. Već sam tada naslutila o čemu bi moglo da se radi. Bila sam potpuno skrhana, nisma mogla da dođem sebi. Sutradan sam uradila skener koji je samo potvrdio moju bojazan.
Bronhoskopija je pokazala da ima karcinom pluća, četvrti stadijum, koji se proširio i samo što nije probio plućnu maramicu.
- Predloženo mi je da primim šest hemioterapija, da ne bi probilo plućnu maramicu. Tada sam morala da kažem svojoj porodici, jer nisan bila u stanju da se sama borim. Nakon tih hemoterapija, karcinom se povukao sa pleure, dok su metastaze ostale. Sada sam na imunoterapiji i mnogo se bolje osećam. Na svaka tri meseca idem na kontrole, a karcinom se dosta povukao – priseća se Zorica, koja je nakon dobijanja dijagnoze prestala da puši.
Prenela: O.M.