Svake godine u septembru obeležava se Svetski mesec Alchajmerove bolesti, odnosno međunarodna kampanja posvećena podizanju svesti i suzbijanju stigme, dok se 21. septembar obeležava i kao svetski dan ove bolesti. Reč je o najčešćem obliku demencije za koji i dalje nema leka.
Statistike koje zastrašuju
U svetu se procenjuje da danas više od 55 miliona ljudi živi sa demencijom, dok u Srbiji ta cifra prelazi 140.000. Očekuje se da će se za nešto više od pet godina broj obolelih na globalnom nivou povećati na 78 miliona.
Alarmantna je činjenica da globalno čak 75 odsto osoba sa demencijom ostaje nedijagnostikovano. Nizak nivo svesti, trajna stigma, dezinformacije i diskriminacija otežavaju borbu protiv ovog stanja, što dovodi do toga da mnogi ignorišu prve znake upozorenja. Pravovremena dijagnoza može da obezbedi pristup podršci koja pomaže obolelima da žive duže, kvalitetnije i dostojanstvenije.
"Nismo na vreme shvatili. Imali smo predrasude da je zaboravnost normalna u poznim godinama, pa smo demenciju pripisivali starosti. Tek posle tri godine patnje i sumnji odveli smo majku lekaru, gde je dobila pravu dijagnozu i lekove koji su joj pomogli da smanji agresivnost i nemir", priča gospođa S. S., koja već 15 godina brine o majci oboleloj od demencije.
Demencija je jedan od glavnih uzroka invaliditeta i zavisnosti starijih osoba, a naši zdravstveni i socijalni sistemi nisu spremni za trenutne, a kamoli buduće potrebe obolelih, navode iz Srpskog udruženja za Alzheimerovu bolest. Takođe, demencija je sedmi vodeći uzrok smrtnosti u svetu, što ima ozbiljne ekonomske posledice. Procene ukazuju da godišnji troškovi demencije na globalnom nivou iznose 1,3 biliona dolara, a do 2030. očekuje se njihovo udvostručavanje na 2,8 biliona dolara.
Nažalost, 85 odsto ljudi koji žive sa demencijom ne može da dobije potrebnu podršku nakon dijagnoze. Nedostaju dnevne usluge u zajednici, kao što su dnevni boravci, predah smeštaji, grupe podrške i edukativne radionice za porodice. Pored toga, srodnici koji neguju obolele često se suočavaju sa brojnim teškoćama, uključujući ograničene mogućnosti za bolovanje i rad na pola radnog vremena.
Kako prepoznati demenciju?
Poremećaj pamćenja: Postepeno se razvija, a najviše se zaboravljaju nedavni događaji.
Poteškoće u izvršavanju svakodnevnih aktivnosti: Održavanje lične higijene postaje izazov, teško se snalazi u poznatim mestima kao što su stan, ulica ili prodavnica, često se gube sitnice poput ključeva ili naočara.
Poteškoće govora, čitanja i pisanja: Zaboravljanje reči tokom razgovora, zamena reči sličnima, nerazumljiv govor ili korišćenje istih fraza iznova.
Gubitak prostorne i vremenske orijentacije: Osoba ne može da se seti koji je mesec, dan ili godina, ne prepoznaje godišnja doba i gubi se na poznatim mestima.
Pogrešne procene i odluke: Teškoće u razumevanju vrednosti novca, neprikladno oblačenje s obzirom na godišnje doba.
Poremećaj apstraktnog mišljenja: Nemogućnost ispunjavanja formulara, nerazumevanje pojmova poput "rođendan", "ljubav" ili "pravednost".
Učestalo gubljenje stvari: Ostavljanje predmeta na neuobičajenim mestima i često pretraživanje džepova.
Promene raspoloženja i ponašanja: Izmene u ponašanju, uključujući nemir, nervozu i ljutnju, praćene naglim promenama u smirenost i nezainteresovanost. Osoba može da doživi bezrazložnu tugu i plakanje, kao i promene do dobrog raspoloženja i smeha.
Promena ličnosti: Preterana sumnjičavost, optuživanje drugih za krađu novca ili otuđivanje stvari, strah od prisutnosti nepoznatih osoba i opšteg okruženja, ljubomora i nepoverenje.
Gubitak koncentracije i interesa za socijalne aktivnosti: Osoba se oseća napušteno, posamljeno i prestrašeno, pokazujući potpunu nezainteresovanost za društvene interakcije.
Pripremila: N.L.
Izvor: Alchajmer.rs/Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs