Istraživanje naučnice Ane Marije Trijane sa Univerziteta Aalto u Finskoj pokazuje da svakodnevne aktivnosti mogu da imaju iznenađujuće dugotrajan efekat na naše mentalno zdravlje.
Tokom 19 nedelja, Trijana je pratila svoju aktivnost koristeći podatke sa pametnog telefona. Učestvovala je u 30 skeniranja funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) kako bi procenila svoje kognitivne funkcije, poput pažnje i pamćenja.
Uticaj okruženja na mentalne procese
Naše ponašanje i mentalna stanja neprestano oblikuju naše okruženje i iskustva, izjavila je Trijana.
Istraživanje je otkrilo da se malo zna o tome kako funkcionalna povezanost mozga reaguje na promene u životnoj sredini, fiziološkim i bihevioralnim faktorima u različitim vremenskim okvirima.
Kao učesnik i istraživač, Trijana je nosila monitor-narukvicu i pametni prsten kako bi prikupljala dnevne podatke. Ova studija je neobična zbog obimnog prikupljanja podataka tokom dugog vremenskog perioda.
- Skeniranje mozga je korisno, ali snimak osobe koja miruje pola sata može pokazati samo deo slike. Naši mozgovi ne funkcionišu izolovano - objašnjava Trijana.
Dugotrajne posledice lošeg sna
Tokom istraživanja, nastavila je svoju uobičajenu dnevnu rutinu, uz povremena fMRI skeniranja i popunjavanje anketa o raspoloženju putem aplikacije.
Rezultati pokazuju da reakcije našeg mozga na svakodnevne aktivnosti nisu trenutne. Uočena su dva obrasca: kratkoročni odgovor koji traje oko nedelju dana i dugoročni efekat koji postepeno deluje.
Autori studije primetili su da tragovi prethodnog ponašanja i fiziologije mogu uticati na povezanost mozga čak do 15 dana.
Jedna noć lošeg sna može otežati fokusiranje sledećeg dana, ali takođe može negativno uticati na pamćenje i kogniciju tokom cele nedelje.
Prenela: N.R.
Izvor: Iflscience.com/Zdravlje.Kurir.rs