Mozak je organ koji trpi najviše negativnih posledica kada jetra ne uspeva da izvrši svoje dve primarne funkcije, regulaciju metabolizma i detoksikaciju.
Kao jedan od organa koji koristi najviše energije (20 odsto), mozak zavisi od jetre kako bi držao njen nivo pod kontrolom.
Svako ko je iskusio efekte intoksikacije alkoholom, odnosno pijanstvo, iz prve ruke zna kako kapacitet jetre za detoksikaciju može da utiče na funkciju mozga.
Gubitak ovih esencijalnih funkcija, odnosno bolest jetre može da dovede do kognitivnog oštećenja i neuropatoloških promena povezanih sa povećanim rizikom od demencije.
Bolesti jetre generalno napreduju kroz četiri stadijuma, preko upale i fibroze do ciroze, i završavaju insuficijencijom (slabljenjem) jetre.
Demencija i fribroza jetre
Studija koja je obuhvatila preko 170.000 ispitanika starosti do 65 godina koji su imali dijagnozu demencije otkrila je da oko 10 odsto njih ima biomarkere koji ukazuju na uznapredovalu fibrozu jetre, dok je pet odsto njih imalo biomarkere koji sugerišu na cirozu jetre.
Verovatnoća fibroze jetre je procenjena korišćenjem biomarkera iz krvi, koji su uključivali dva glavna enzima jetre (ALT i AST), zajedno sa brojem trombocita.
Treba napomenuti da ovaj test možda ne bi bio tako pouzdan kod starijih od 65 godina. Pošto učesnici ove studije nisu imali istoriju ciroze, bolest jetre se nije smatrala potencijalno reverzibilnim uzrokom njihovih kognitivnih simptoma.
Kako disfukcija jetre utiče na mozak?
Disfunkcija jetre može da dovede do hepatične encefalopatije, stanja koje izaziva niz neuropsihijatrijskih simptoma, uključujući konfuziju, izmenjene obrasce spavanja i promene ličnosti.
Ovi simptomi potiču od akumulacije toksičnih supstanci u mozgu usled neuspešne detoksikacije u jetri. Simptomi često mogu da se preokrenu kroz tretmane koji smanjuju nivo toksina.
Nealkoholna masna bolest jetre
Nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD), u novije vreme nazvana steatozom bolesti jetre povezana sa metaboličkom disfunkcijom (MASLD), postala je najčešća hronična bolest jetre, sa procenjenom globalnom učestalošću od oko 30 odsto.
Štaviše, velika većina ljudi sa MASLD-om nije svesna svog stanja koje uključuje niz metaboličkih poremećaja koji proizilaze iz prekomerne akumulacije masti u jetri.
Masna jetra, amonijak i vaskularna demencija
Mnoge studije su otkrile da je MASLD povezan sa lošijim rezultatima na kognitivnim testovima i povećanim rizikom od vaskularne demencije, što može da bude povezano sa ovim strukturnim promenama u mozgu.
Mnogi faktori rizika povezani sa MASLD se preklapaju sa drugim metaboličkim ili kardiovaskularnim stanjima, i verovatno je da nekoliko od ovih faktora doprinosi riziku od demencije kod date osobe.
Mehanizmi za koje se smatra da su najviše uključeni su hiperamonemija, stanje u kome je povišen novo amonijaka, kao i upale.
Amonijak je toksičan otpadni proizvod metabolizma. Obično se pretvara u netoksični metabolit ureu, u jetri. Ako jetra ne radi kako treba, amonijak može da se nataloži u telu završi u mozgu.
Amonijak je neurotoksičan, čak i u malim količinama, jer može negativno da utiče na bioenergetiku mozga, aktivnost i ravnotežu tečnosti, što dovodi do oticanja mozga i epilepsije.
Akumulacija masti
Prekomerna akumulacija masti u jetri dovodi do promena u nivou i sastavu molekula dobijenih masti, kao što su masne kiseline, u krvi.
Ove masne kiseline mogu dalje da izazovu hroničnu sistemsku upalu niskog stepena i oštete krvno-moždanu barijeru, omogućavajući bolji pristup inflamatornim ćelijama i toksinima, kao što je amonijak, u mozgu.
Smatra se da je oštećenje povezano sa upalom primarni posrednik u vezi između disfunkcije jetre i vaskularne demencije.
Prevencija
- Prvi korak ka prevenciji kognitivnog oštećenja u vezi sa jetrom je svest o zdravstvenom statusu vaše jetre.
- Imajte na umu da metaboličke bolesti jetre dugo prolaze nezapaženo.
- Razgovarajte sa svojim izabranim lekarom o tome da proverite zdravlje putem rutinskih testova krvi koji mere enzime i proteine jetre. Posavetujte se o tome kako da čuvate zdravlje ovog vitalnog organa kroz ishranu, vežbanje i eventualno lekove.
Prenela: N.R.
Izvor: Alzdiscovery.org/Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
