Dobili ste dijagnozu hipertenzije? Kardiolog objašnjava koliko često nakon toga da kontrolišete pritisak

Shutterstock

Dr Goran Popović, kardiolog i vrhunski dijagnostičar ima odgovor na ovo pitanje:

- Merenje krvnog pritiska u početku treba da je češće da bismo znali kako reagujemo na odgovarajuću terapiju, to i mi stručnjaci predlažemo pacijentima. Kod pacijenata koji imaju dobro regulisan pritisak, koji su u dužem periodu pod terapijom, i redovno je uzimaju, nema potrebe svakog dana kontrolisati krvni pritisak, već periodično, jednom ili dva puta nedeljno, ili ako nam se čini da je došlo do skoka ili pada pritiska - objašnjava dr Popović.

Merenje krvnog pritiska
Precizno merenje podrazumeva - odgovarajuću pripremu, kvalitetan aparat za merenje, kao i višestruka merenja krvnog pritiska.

Shuterstock Važno je da imate kvalitetan aparat za merenje pritiska

Šta je hipertenzija?

- Arterijska hipertenzija (povišeni krvni pritisak ili samo hipertenzija) definiše se kao stanje u kome su obe ili jedna komponenta krvnog pritiska povišene iznad vrednosti koje su označene kao normalne. Pri tome su normalne vrednosti za sistolni krvni pritisak & 140 mmHg, a za dijastolni & 90 mmHg - navode u Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA.

Alarmantna statistika

Danas u Srbiji svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđuje podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.

Zašto je hipertenzija opasna?

Hipertenzija je bolest koja oštećuje srce i mnoge druge organe (bubrege, mozak, oči). Doprinosi razvijanju ateroskleroze (bolest arterija) pa predstavlja značajan faktor rizika za nastajanje angine pektoris, infarkta srca) srčane slabosti, šloga, slabijeg vida i drugih bolesti.

Shutterstock Hipertenzija je bolest koja oštećuje srce i mnoge druge organe

Šta dovodi do nastanka hipertenzije?

Nažalost, kod najvećeg broja bolesnika (95%) ne zna se tačan uzrok povišenog krvnog pritiska i ovi bolesnici boluju od tzv. primarne ili esencijalne hipertenzije.

- Mali broj bolesnika (oko 5%) boluju od tzv. sekundarne hipertenzije (bubrežnog, endokrinog i drugog porekla) čiji je uzrok poznat. Sigurna dijagnoza primarne hipertenzije se postavlja jedino isključivanjem uzroka nastanka sekundarne hipertenzije - ističu u Udruženju HISP-a i dodaju U lečenju hipertenzije se koristi veći broj različitih lekova (diuretici, beta-blokatori, ACE inhibitori,antagonisti kalcijuma i drugi), a vrstu i dozu leka kao i eventualne promene terapije tokom lečenja određuje isključivo lekar specijalizovan za lečenje hipertenzije.

Pripremila: Violeta Nedeljković

TAGOVI