Multipli mijelom je drugi po učestalosti rak krvi, sa oko 500 novodijagnostikovanih pacijenata svake godine u Srbiji, od toga 40 odsto obolelih su mlađi od 65 godina, koji predstavljaju radno sposobnu populaciju.
O simptomima koji upozoravaju na ovu bolest, načinu dijagnostike i terapije, za Zdravlje Kurir govori doc. dr Olivera Marković, načelnica Odeljenja za hematologiju KBC „Bežanijska kosa“.
- Dijagnozu multiple mijeloma nije uvek lako postaviti, naročito ako se radi o ranijim fazama bolesti. Kada već dođe do uznapredovalog stadijuma, tada je lakše postaviti dijagnozu, međutim, tada su i rezultati lečenja mnogo lošiji i zato je jako važno postaviti dijagnozu u ranom stadijumu.
Kada bi trebalo pomisliti na dijagnozu multipli mijeloma?
- Kada pacijent ima tegobe u smislu anemije, zamaranja i gubitka telesne težine, malaksalosti. Međutim, problem je u tome što su te tegobe nespecifične i mogu da se jave kod niza drugih oboljenja zbog čega je veoma važno da pored tih simptoma uradimo i dijagnostiku krvne slike i biohemijske analize.
Sama krvna slika, napominje doktorka Marković, nije dovoljna jer je veoma anemija čest problem u opštoj populaciji.
- Zato je važno da se urade biohemijske analize da bismo videli da li postoje povišene vrednosti ukupnih proteina, oštećenje funkcije bubrega, zatim prisustvo hiperkalcemije, odnosno povišenih vrednosti kalcijuma u serumu ili prisustvo proteina u urinu. Kada lekar opšte prakse registruje ovakve promene svakako je neophodno da pomisli na multipli mijelom i da pacijenta uputi hematologu.
Lečenje multipli mijeloma značajno je napredovalo
Naša sagovornica je istakla da je u poslednje tri decenije dijagnostika, ali i lečenje ove bolesti, značajno napredovalo.
- Pre 30 godina multipli mijelom je bio mnogo teža bolest sa mnogo manjom stopom preživljavanja i lošijim kvalitetom života pacijenata zato što je dijagnostika bila mnogo lošija i terapijski modaliteti su bili mnogo skromniji. Međutim, danas je situacija mnogo bolja, ali i dalje ima dosta prostora za napredak. Još uvek se dešava da pacijenti dolaze u uznapredovaloj fazi bolesti. Zato je jako važno da se skrati taj put od momenta prvih tegoba do momenta postavljanja dijagnoze jer su rezultati lečenja mnogo bolji ako se dijagnoza postavi u ranoj fazi.
Broj pacijenata se uvećava
Doktorka Marković napominje da je veoma važno da u prvoj terapijskoj liniji postoji optimalna terapija koja omogućava bolju kontrolu bolesti i bolju efikasnost terapije tako da i pacijenti imaju kvalitetniji život.
- Imamo pacijente u različitim životnim dobima, pacijente koji su vrlo mladi, pa do onih starijih. Ono što mi primećujemo u našoj ustanovi i podatke koje imamo iz Instututa za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", jeste da se broj pacijenata sa multupli mijelomom poslednjih godina povećava ako ne i udvostručava. To je socio-ekonomski problem, ne samo pacijenta već i cele njegove porodice jer je bolest često povezana i sa invaliditetom i pogoršanjem kvaliteta života ukoliko se dijagnostikuje u odmakloj fazi kada dolazi do otežane pokretljivosti što sve narušava kvalitet života i otežava normalno funkcionisanje.
Dobar odziv na preventivne preglede
U sklopu nedavno organizovanih preventivnih pregleda na KBC Bežanijska kosa odziv pacijenata bio je veliki.
- Imali smo čak 468 pacijenata na hematološkim pregledima. Bilo je 10-ak pacijenata koji su imali različite probleme, najčešće se radilo o anemiji, a imali smo i dva pacijenta sa izraženom leukocitozom, a koji su kasnije ušli u kompletnu dijagnostiku. Dakle, preventivni pregledi daju razultat. Svaki pacijent mora biti svestan da treba redovno da se konstoliše. Pacijenti često imaju neke neodređene tegobe i često, recimo bolove u leđima povezuju sa promenama koje su povezane sa starenjem, a ustvari su posledica bolesti i mogu da traju.
Od prvih simptoma do dijagnoze često prođe i po 6 meseci
Prosečno vreme od kada se pojave prve tegobe do dijagnostikovanja bolesti je čak šest meseci što je prilično dug period.
- Problem je i što pacijenti ne dolaze odmah kada primete simptome nego to pripisuju nekim drugim promenama možda povezanim sa starenjem, dok ne dođe do izraženijih tegoba. Upravo zato su važni preventivni pregledi i redovne kontrole krvne slike, jednom u godinu dana, a kod starije populacije čak i jednom u šest meseci. A ukoliko se jave neke tegobe, ne treba čekati već odmah uraditi analize.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.