Studiju su sproveli statističari sa univerziteta Erasmus u Tilburgu i Roterdamu, koji su proučavali životni vek 75.000 ljudi u Holandiji tokom 30 godina, sve do 2017. Zanimljivo je da se nisu fokusirali na očekivano trajanje života kako bi došli do svojih otkrića. Umesto toga, istraživači su želeli da ispitaju koliko dugo bi pojedinac mogao da živi ako vodi računa o sebi i ako mu život nije prekinut zbog bolesti ili drugih nepredviđenih okolnosti.
Uzimajući u obzir to koliko su ljudi u studiji imali godina kada su umrli, istraživači su utvrdili da je maksimalni životni vek za njih bio između devedeset i sto godina, ali to ne znači da će tu završiti. Istraživači su sugerisali da je malo verovatno da će čovek živeti više od 115 godina, ali su otkrili da žene žive nešto duže od muškaraca.
Dok je maksimalni životni vek žena iznosio 115,7 godina, za muškarce je maksimalna teoretska starost 114,1 godine.
- Naravno, prosečni životni vek se produžio. Ipak, sama gornja granica se nije promenila - rekao je za AFP profesor Džon Einmal, jedan od trojice naučnika koji su sproveli studiju.
Najstariji izuzeci
Uprkos nalazima istraživača, Einmal je priznao da postoje slučajevi u kojima ljudi nadmašuju norme i žive duže od projektovanog maksimalnog životnog veka. Najstariji čovek prema Ginisovoj knjizi rekorda bio je Japanac po imenu Džiromeon Kimura, koji je doživeo 116 godina.
Početkom prošle godine, francuska časna sestra Andre preminula je u dubokoj starosti sa 118 godina. Nakon njene smrti, Ginisova knjiga rekorda proglasila je Mariju Branjas Moreru, rođenu u SAD-u, za najstariju živu osobu na svetu, sa 115 godina. Morera je 2019. godine dala intervju u kojem je svoju dugovečnost pripisala "urednom načinu života koji je u socijalnom smislu bio vrlo prijatan, dobar i bez incidenata". Morera je rođena u San Francisku u Kaliforniji 4. marta 1907. godine, a preselila se u Kataloniju 1914. godine. Ove godine, u avgustu, umrla je u 117. godini.
Pripremila: N.L.
Izvor: Unilad.com/Zdravlje.kurir.rs