Uticaj ovog raka na pacijente daleko nadmašuje stope preživljavanja. Oboleli često pate od simptoma kao što su: glavobolje, napadi, kognitivne promene, promene ličnosti i neurološka oštećenja. Ovi simptomi mogu značajno pogoršati kvalitet života. I pored hitne potrebe za lečenjem, trenutno ne postoje ciljani tretmani za ovu tešku bolest.
Istraživači sada smatraju da bi imunoterapija, koja koristi imuni sistem za napad na ćelije raka, mogla predstavljati prekretnicu u lečenju glioblastoma.
Standardni tretmani za glioblastom, kao što su operacija, zračenje i hemoterapija, često pružaju samo privremena rešenja.
Tumori su veoma otporni na ove metode zbog sposobnosti raka da potisne imunološke odgovore, kao i zbog prisustva krvno-moždane barijere koja ograničava prolazak većine lekova do mozga.
Nakon operacije, tumor se često vraća i može se širiti na druge delove mozga, što stvara dodatne izazove kako za pacijente, tako i za lekare.
Imunoterapija
Oblast imunoterapije se brzo razvija, a trenutna istraživanja šire njene potencijalne primene na razne bolesti. Trenutno su odobreni imunoterapijski tretmani dostupni za različite vrste raka, uključujući melanom, rak dojke i rak pluća.
Imunoterapija se takođe može koristiti za lečenje autoimunih stanja kao što su multipla skleroza i reumatoidni artritis, zarazne bolesti poput HIV-a i hepatitisa B i C, kao i kod alergijskih bolesti.
Za lečenje glioblastoma, imunoterapija predstavlja obećavajuću, iako složenu aveniju. Zbog veoma prilagodljive prirode tumora, glioblastom predstavlja različite mutacije u različitim regionima mozga. Ovo otežava ciljanje.
I pored potencijala koji imunoterapija nudi, postizanje njene efikasnosti u lečenju glioblastoma i dalje predstavlja izazov. U prošlosti je nedostatak finansijskih sredstava ometao istraživanje raka mozga.
Međutim, nove inicijative nastoje privući istraživače iz drugih oblasti da se fokusiraju na glioblastom.
Zaključak
Dok glioblastom ostaje složena i izazovna bolest za lečenje, imunoterapija nudi potencijalni put ka boljim ishodima za pacijente. Ali do danas, ne postoje odobrene klinički dostupne imunoterapije za poboljšanje života pacijenata sa glioblastomom.
Takođe je važno napomenuti da svi karcinomi ne reaguju na imunoterapiju. I mogu postojati neželjeni efekti vezani za imunitet, kao što je zapaljenje organa. Mora se pažljivo razmotriti da bilo koji tretman ne dovede do oticanja mozga.
Način isporuke ovih lekova je takođe od vitalnog značaja. Lečenje pacijenta jednostavnom injekcijom u ruku i krv, ili kroz kičmenu moždinu, bolje je od operacije na mozgu, na primer. Ova razmatranja su vitalni deo istraživanja.
Ipak, izgledi za primenu imunoterapije u lečenju glioblastoma ostaju obećavajući. Kako interesovanje i ulaganja rastu u potencijal imunoterapije, istraživači gaje nadu da će uskoro otkriti efikasnije tretmane za ovu tešku bolest,
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs