Nenad je dva puta pao na ulici: "Mislio sam da je zbog neudobnih cipela, a onda sam saznao da imam MULTIPLA SKLEROZU"

Nenad Ilić, agronom, pisac i borac za lečenje i bolji položaj obolelih od multipla skleroze u Srbiji i sam je pre tri godine dobio dijagnozu ove hronične neurološke autoimune bolesti sa kojom u našoj zemlji živi oko 9.000 pacijenata.

- Što se tiče simptoma najizraženiji su bili otežani hod, urgencija mokrenja kao i trnci u donjim ekstremitetima. Šepao sam, pridržavao se ne samo dok sam boravio van kuće, već i u kući. To je zaista bilo strašno jer ja do tada apsolutno nikakav zdravstveni problem nisam imao. Bio sam potpuno zdrava osoba, čak i bez zdravstvenog kartona u Domu zdravlja. Jako sam se plašio da odem bilo gde jer simptom urgencije mokrenja baš bio izražen u to vreme. Trnci su bili nepodnošljivi. Pokušao sam sa raznim biljnim kremama i masažama da rešim ovaj problem, ali nažalost nisam uspeo.

Rešio sam da bolest prihvatim

- Dijagnozu sam odmah prihvatio jer sam se pre postavljanja dijagnoze dosta edukovao i informisao o multiploj sklerozi. Znao sam da za ovo stanje postoji terapija koja može da modifikuje tok bolesti, dok u fazi ispitivanja, iako je sve vreme bila MS, nikakva terapija nije mogla biti uključena za dalje lečenje jer se nije znalo da li će se progresija bolesti nastaviti ili ne. Život mi se generalno dosta promenio od momenta saznanja da bolujem od MS.

Na kraju sam je i zavoleo

- Generalno, najteže u ovoj priči je prihvatiti samu bolest. Prihvatiti to da smo invalidi na papiru, jako je teško… Ali, svakako je i put ka isceljenju jer prihvatanjem menja se i tok bolesti. Tada smo spremni da se nosimo sa izazovima sa kojima se svakodnevno suočavamo i posmatramo dijagnozu na sasvim drugačiji način od uobičajenog. Misli usmeravam uvek na drugu stranu ukoliko osetim tegobe. Jednostavno im ne pridajem značaj. To sve proizilazi iz toga da sam ja svoju bolest zavoleo, a ona je od mene pobegla. Zvuči nelogično, ali to je neki moj put koji me je vodio ka isceljenju od svega što sam doživeo u najtežim trenucima ka otkrivanju iste.

Najveća podrša mi je supruga i porodica

- Njihova bezuslovna ljubav i podrška jednostavno me guraju napred do te mere da se ja mnogo puta osetim kao potpuno zdrava osoba, a svakako nisam. Nije lako saznati da vam partner boluje od ovakve bolesti, u najproduktivnijem period života, karijere, planova za život u dvoje…Uspeli smo da zajedničkim snagama preokrenemo situaciju u našu korist jer ni jednog trenutka nismo dozvolili da nas MS pobedi, kako mene, tako i nju. Ljubav pobeđuje sve, i to je najbolji lek bez koga sva ostala terapija gubi smisao.

Stalno se suočavamo sa nedostatkom empatije

- Empatija se, nažalost, ne može preneti virtuelno ili putem bilo kog drugog kanala, to je nešto čemu smo učeni u detinjstvu. Oboleli se konstantno suočavaju sa nedostatkom empatije i nepravdom na svakom koraku. Uvek volim da kažem da nije sve tako crno, jer postoje i humani, dobri i empatični ljudi koji razumeju sa kakvim se sve poteškoćama oboleli suočavaju.

Cilj mi je da probudimo svest o ovoj bolesti

- Javno istupam kao i u saradnji sa neurolozima, budimo svest o ovoj bolesti i značaju terapije za obolele. Takođe, pored toga, uvek iznesem svoje iskustvo po pitanju treninga, ishrane, podrške i drugo. Na taj način pomognem obolelom da stekne uvide u to šta bi njega/nju moglo da pokrene, da razmisle o tome da nastave sa životom, da nije kraj, već jedan vrlo uzbudljiv početak plovidbe koja je neizvesna, a opet i zanimljiva.

Violeta Nedeljković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.