Da li ste čuli za psihobiotike? Doktor otkiva sve o spoju zdravih creva i srećnog uma

Gastrointestinalni trakt je povezan sa mozgom kroz mrežu od 200 do 00 miliona neurona, omogućavajući stalnu razmenu informacija između creva i nervnog sistema.

Profimedia

Psihobiotici su posebna vrsta probiotika - korisnih bakterija koje ne samo da podržavaju zdravlje creva, već i pozitivno utiču na mentalno zdravlje i emocionalnu stabilnost. Istraživanja pokazuju da ove "dobre" bakterije mogu da pomognu u smanjenju anksioznosti, stresa i depresije, putem složenog odnosa između creva i mozga, poznatog kao osovina creva-mozak, kaže na Instagram profilu prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada. 

- Hrana bogata psihobioticima uključuje fermentisane namirnice kao što su kiseli kupus, kimči (korejski kiseli kupus), kefir i jogurt. Pored njih, vlakna iz hrane poput voća, povrća i mahunarki hrane korisne bakterije u crevima, čineći ih još efikasnijim - navodi prof. dr Vešović. 

Psihobiotici i zdravlje creva usko su povezani sa imunitetom, ali i mentalnim zdravljem, dodaje profesor.

- Skoro 70 odsto imunog sistema nalazi se u crevima, a održavanje zdravlja digestivnog sistema može da pomogne i u sprečavanju mentalnih poremećaja. Naučna istraživanja su pokazala da disbalans mikroflore creva (disbioza) značajno doprinosi depresiji i anksioznosti, dok s druge strane depresija i anksioznost vode ka negativnim promenama mikroflore, te se stvara se začaran krug - navodi profesor i dodaje:

Shutterstock  Ono što je dobro za creva, dobro je i za mozak, i obrnuto

- Vraćanje balansa između crevne mikroflore i mentalnog zdravlja je ključno u borbi protiv svakodnevnog stresa, a redovno unošenje psihobiotika može da doprinese osećaju smirenosti, boljem snu i opštem blagostanju.

Kako funkcioniše veza creva-mozak?

Osovina creva-mozak transformiše informacije iz creva, putem nervus vagusa (nerva koji povezuje mozak s mnogim organima), u osećanja i predstavlja komunikaciju između mikroflore u crevima i mozga. Proces odvija se kroz nervni sistem - putem neurotransmitera i nervus vagusa, imuni sistem - putem citokina kroz cirkulaciju i neuroendokrini - putem hormona kao što je kortizol.

Pripremila: Nataša Lazović