Jasno je već godinama da na mozak utiče naš probavni sistem. Poznato je da svako od nas, ako je pod nekim velikom stresom, obično ima i neke probavne poremećaje.

Neadekvatno funkcionisanje creva, naročito u uslovima nedostatka prebiotika (vlakana) i probiotika, može da doprinese razvoju mentalnih poremećaja poput depresije, anksioznosti i Alchajmerove bolesti, rezultati su brojnih istraživanja, a nutricionista Branka Mirković za naš portal otkriva u kojim namirnicama ima najviše ovih korisnih sastojaka i kako možete da bude sigurni da ste uneli dovoljno dobrih bakterija kroz ishranu.

- Gastrointestinalni trakt je povezan sa mozgom kroz mrežu od 200 do 00 miliona neurona, omogućavajući stalnu razmenu informacija između creva i nervnog sistema. Ova komunikacija se odvija i indirektno, preko hormona i enzima, a igra ključnu ulogu, između ostalog, u očuvanju mentalnog zdravlja - pojašnjava naša sagovornica.

Istraživanja su pokazala da problemi sa crevima mogu da budu povezani sa nesanicom i drugim poremećajima spavanja, dok probiotici i prebiotici imaju dokazano pozitivan uticaj na anksiozne poremećaje, uključujući panične napade, socijalnu anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaj i fobije. Nedavna istraživanja su takođe otkrila da probiotici mogu da ublaže simptome depresije, stabilizuju raspoloženje i smanje stres.

depresija-shutterstock-1673260792.jpg
Shutterstock 

- Probiotici su živi mikroorganizmi, najčešće bakterije, koje pozitivno utiču na zdravlje creva kada se unesu u organizam. Prebiotici, s druge strane, predstavljaju vrstu vlakana koja služe kao hrana za te dobre bakterije, pomažući njihov rast i aktivnost u crevima - podseća nutricionista.

Hrana i namirnice koje treba da dodate ishrani da biste unosili probiotike i prebiotike svakodnevno:

  • Jogurt je jedan od najboljih izvora probiotika, napravljen od fermentisanog mleka sa dobrim bakterijama mlečne kiseline
  • Slatka i kisela prirodna mlečna pavlaka
  • Kefir od kravljeg ili kozijeg mleka sadrži nekoliko sojeva prijateljskih bakterija i kvasca, što ga čini moćnim probiotikom
  • Fermentisano povrće, kao i fermentisana zrna soje; kiseli kupus je prepun dobrih bakterija
  • Meki i stari sir, čedar, parmezan, gauda, ovčiji i kozji sirevi sadrže netaknutu strukturu probiotika
  • Zelene masline, posebno kisele
  • Jabukovo sirće
  • Kiselo testo je lako svarljivo i veoma hranljivo
  • Miso supa
  • Kisela fermentisana cvekla, paprika, šargarepa, karfiol...

grcki-jogurt-shutterstock-564161938.jpg
Shutterstock 

Naša sagovornica savetuje da ne bacate tečnost od kiselog kupusa, kiselih krastavca, kiselih zelenih maslina, već da je dodajte je u salate, supe, prelive; pomešajte kiselo fermentisano povrće sa svežim povrćem i raznim svežim salatama.

- Da biste bili sigurni da ste uneli dovoljno dobrih bakterija kroz ishranu u toku dana kombinujte različite namirnice i sveže pripremljenu hranu, a izbegavajte zamrznute namirnice, je one ne sadrže probiotike. Najbolje je da preskočite visoko industrijski obrađenu i brzu hranu, pripremljenu u dubokoj masnoći i na visokim temperaturama. Izbegavajte dugotrajno kuvanje namirnica na visokim temperaturama, jer ćete tako uništiti korisne bakterije - savetuje.

Šolja jogurta, parče hleba od kiselog testa i jedno kuvano jaje predstavljaju odličan probiotički doručak, poručuje Branka Mirković.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.